Spomenik Juriju Gagarinu u Moskvi
Pre 63 godine, u zoru 12. aprila 1961. ruski kosmonaut Jurij Gagarin (1934-1968) krenuo je u svemir u brodu Vostok 1 iz pustinjskih stepa Kazahstana. Kao prvi čovek u svemiru, Gagarin je proveo 108 minuta oblećući pun krug oko Zemlje brzinom od osam kilometara u sekundi.
Tog jutra probudili su ga u 5.30. Dobio je doručak i pošto je jeo, pomogli su mu da obuče astronautsko odelo i odvezli ga do raketnog nosača. U 7.10 uključen je komunikacioni sistem.
Raketa Vostok, odnosno modul i raketni nosač bili su gigantsko postrojenje teško 150 tona, proizvod sovjetskog svemirskog programa. Za gorivo je korišćen kerozin, a kao oksidant tečni kiseonik. Unutar modula u kom je boravio Gagarin sve je bilo skromno, neprijatno i tesno: mogao je da boravi samo jedan astronaut.
Mada se Vostokom upravljalo sa Zemlje i uz pomoć automatike, dvadesetsedmogodišnji Gagarin je u slučaju problema mogao da preuzme kontrolu nad brodom. Njegov glavni zadatak bio je da razgovara sa komandom leta i opisuje ono što vidi kroz prozore na kabini.
„Vidim Zemlju… Vidim oblake… Vidim sve… I prelepo je!“, uzviknuo je Gagarin pre nego što se uspešno vratio na Zemlju. Tokom sletanja, kako je rekao Nikiti Hruščovu, pevušio je Domovina čuje, domovina zna (Rodina slыšit, Rodina znaet), pesmu koja počinje stihovima „Domovina čuje, domovina zna, gde njen sin leti u nebo“.
Spustio se ponovo u Sovjetski Savez, u ruralni deo oblasti Saratov, gde su ga ljudi posmatrali sa čuđenjem – u narandžastom astronautskom odelu sa šlemom na glavi polako se prizemljio padobranom nakon što se katapultirao iz modula sedam kilometara iznad Zemlje.
Gagarin je postao jedan od simbola osvajanja svemira i uopšte, ljudskog napretka.
