Морам да ти кажем, Јово,
шта сам данас чула ново.
Десила се нека збрка,
нестао је мачор Брка.
Тражила га деца свуда,
сакрио се ко зна куда.
Сви га траже, сви га јуре,
преврнуше чак и буре.
А мачак га нигде нема,
можда негде лежи, дрема.
Изнесоше чак и млеко,
сетило се дете неко.
Кад ено га мачор иде,
сав поносан, да га виде.
Па се нешто мисли Брка
што се дигла сва та фрка.
Деца срећна што га виде,
ал’ он према млеку иде.
Приђе мало, млеко сркне,
протеже се затим фркне.
Онда опет некуд неста,
до некога тајног места.
А деца се игри врате,
нису хтела да га пратe.
