Magarence i Meda su se uvek prepirali. To je bilo zato što je jedan govorio „sve dolazi“, a drugi „sve odlazi“. Probudi se ujutro Meda i obraduje se:
– Gle, stiglo je jutro.
– Pa da – zaplakalo je Magarence – ali je otišla noć. I danju beše isto tako. Opet bi Meda povikao:
– Evo novog dana!
I opet bi zaplakalo Magarence:
– Pa da, ali otišlo je jutro.
A evo, šta se jednom dogodilo. Došao im je u goste Slon.
– Gle, gle – povika Meda – došao nam je Slon.
– Pa da – zaplaka Magarence – ali je otišao od kuće!
