Home Predstavljamo ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ СТАНИМИРОВИЋ ЗОРАНА, (НЕ)НАСТАВНО (НЕ)ВИДЉИВО ОСОБЉЕ У ПУ „СТОНОГИЦА“, СРЕМСКА...

ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ СТАНИМИРОВИЋ ЗОРАНА, (НЕ)НАСТАВНО (НЕ)ВИДЉИВО ОСОБЉЕ У ПУ „СТОНОГИЦА“, СРЕМСКА МИТРОВИЦА

1124
0

Када говоримо о просвети на било ком нивоу образовања, увек помислимо на васпитаче, учитеље, наставнике, професоре, стручне сараднике и директоре. Они јесу носиоци васпитно-образовног рада, али не од веће важности него што је то (не)наставно особље. Упознаћемо вас са Зокијем.

Двориште вртића, учионица без зидова

Зоки је рођен 1973. године у Сремској Митровици. За неколико дана пуни 50 година (знам, и Вама је невероватно, рекли би сте да нема више од 40).

Хуманитарни рад

Зоки је наш домар, курир, мајстор, возач. Зоки је онај који испуњава наше прохтеве и жеље. Када кажем „наше“ мислим на дечије идеје у смислу: „Чика Зоки, направи нам кућицу на дрвету.“, или на васпитачке: „Колега, може ли једно дидактичко средство?“ Ипак, признати морам, ја сам та која највише, најчешће и најзахтевније има нове идеје и стално нешто тражи. Испуњава Зоки све као златна рибица, да ли зато што је мој муж или зато што сам ја директор, питаћемо га.

Зоки је „кум“ назива вртића. Пре петнаест година, током градске вожње, разговор тече овако:

Весна: „Зоки, све сам смислила: изглед вртића, изглед дворишта, садржај, тада, куткова интересовања, знам како ће изгледати дан у вртићу. Још само да направимо вртић. Али, име? Име, нисам смислила.“

Зоки – (чека на семафору испод црвеног светла): „Хм, нека се зове СТОНОГИЦА“.

И би „Стоногица“!

Приземље кућице на дрвету, место за пролећне и летње кафе васпитача

Није Зоки могао ни да наслути да ће и његових 100 руку и 100 ногу бити потребно да „Стоногица“ корача.

Хотел за инсекте

(Не)видљиви Зоки, нама је врло очит, неопходан и значајан. Велики део „Стоногице“ када је у питању ентеријер и екстеријер не би постојао да није Зокија:

  1. Кућица на дрвету
  2. Учионица без зидова
  3. Хотел за инсекте
  4. Вертикалне баште
  5. Биотоп језера са Кои шаранима
  6. Библиотека на отвореном
  7. Парк из доба Јуре
  8. Измишљен аутомобил
  9. Кухиња за пројека „Шерпа“
  10. Мноооогооо је тога…
Вертикална башта
Биотоп језера са Кои шаранима
Кои шарани

Наша комуникација са Зокијем изгледа овако: „Зоки набави нам, Зоки направи нам, Зоки поправи нам, Зоки одвези и довези, Зоки купи нам, Зоки превези, Зоки окречи, Зоки измисли…“

Дидактички материјал

И Зоки се пита да ли се исплати бити на паузи са васпитачицама? Оне тада имају свакакве идеје. Уместо да попију кафу, оне стално нешто измишљају.

За Зокијеве помоћнике

Имао је Зоки некада и радионицу. Узеле смо му. Део за архиву, јер су папири нешто што се у Србији воли и цени, део за материјале, средства, играчке, паное… што је Зоки пре правио, а  што ће нам опет требати. Никада не знамо шта нашој деци или нама може пасти на памет.

Кухиња у настајању
Кухиња у примени

Сада Зоки нема радионицу. Алат је расут свуда по кући, колима, шпајзу. Нема Зоки проблем током пролећа и лета. Пусти музику, рашири алат, дрвене облице, плоче, шарафе, кукице… И ствара! Милина га гледати (осим избора музике коју није милина слушати)!

Сензорна библиотека

Проблем наступа у јесењим и зимским идејама васпитача. Ствара Зоки и тада, и када је хладно, и када ветар дува. Напољу. Само га киша може отерати и то зато јер је небезбедно укључити алат у струју док са неба лије.

Ту су и дани викенда. Тада наступају моје идеје: окречити, окачити, пробушити, зашарафити… Ради Зоки седам дана у недељи. Не буни се, осим што понекад пита: „Да ли си ти нормална?“ Е, ту га сачекам, па му спремно одговорим: „Ти си ме бирао. Викендом нисам директор, жена сам ти. А, жени морамо удовољити.“

Поглед кроз двоглед са кућице на дрвету

Васпитачице су највећи „кривци“ за брзе динамике Зокијевог посла и обавеза. Сад’ су осмислиле дидактички материјал, сад’ полицу, сад’ неку висећу инсталацију. Кроз „Године узлета“ узлеће и Зоки. Ако васпитачице знају шта деци треба да дају, онда Зоки брзином светлости све то и намести. Сав онај дрвени дидактички материјал и средства за рад које можете видети на фотографијама вртића, све је Зокијевих руку дело. Кажу, идеја је битна. Јесте, али шта можемо са идејом ако не знамо да је реализуујемо? Ништа, сем да покажемо да је наш начин размишљања веома креативан. Зато је Зоки нама итекако видљив.

Парк из доба Јуре

Зоки није само добар мајстор и добар возач. Он је наша подршка у свему. Хуманитарац који ми често говори: „Весна, не можеш свима помоћи.“, а уједно и онај који за све чини све што је потребно.

Зокијев измишљен аутомобил

Зоки је наш верни пратилац на свим дешавањима ван установе, на фестивалима, манифестацијама, конференцијама, доделама признања и награда. Не знам да ли је поносан или се само прави важан? Шалу на страну, а истини за вољу – не би „Стоногица“ стигла где је стигла да јој није Зокија. Зато смо ми поносни на њега.

Зокија сви воле, деца, родитељи, баке, деке. Замислите, једном ме је једна мама питала да ли може да позајми Зокија за викенд, јер свашта нешто треба да се поправи и уреди. Једном је једна мама сашила мајицу на којој пише: „Хвала „Стоногици“ што има Зокија!“ Не знају да смо и Зокија (као и Нату) присвојили – Зоки је наш!

Уме Зоки и да не верује у чуда! Не расте сваки дан са децом, па је мало више у реалном животном програму. А када се чуда десе, буде поносан.

Зоки као подршка и верни пратилац

Зоки мени „држи мердевине“ да додирнем звезде!

Зоки је диван муж, иако често заборавља оно што не би требао (смео!). Онда каже: „Заборавио сам, јер сам вам цео дан нешто правио.“ Истина! Опроштено!

Зоки је спортиста. Зоки воли музику! Зоки воли путовања! Зоки воли аутомобиле и тетоваже! Зоки воли лепо уређене просторе, филмове, реку, чамац.

Сваки вртић и школа треба да имају једног Зокија!

Ако га немају, треба да знају да (не)наствано особље није невидљиво!

Весна Станимировић, Зокијева колегиница и супруга

 

 

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here