Човек је ангажова фарбара да офарба чамац. Фарбар је донео је боју и четкице и почео да фарба чамац у светло црвено, како је власник наручио. Приликом фарбања, приметио је малу рупицу у чамцу па ју је закрпио.
Када је завршио фарбање, примио је новац и отишао. Сутрадан је власник чамца дошао код фарбара и уручио му лепи чек, много већи од новца који је добио за фарбање.
Фарбар се изненадио и рекао: „Већ сте ми платили за фарбање чамца господине!”
„Али ово није за фарбање. То је за поправку рупе у чамцу.”
„Ах! Али то је била тако мала услуга… Свакако да није вредно да ми плаћате тако велику суму за нешто тако безначајно.”
„Драги мој пријатељу, ти не разумеш. Да ти кажем шта се десило…
Кад сам те замолио да офарбаш чамац, заборавио сам да поменем рупу. Чамац се осушио и моја деца су узела чамац и отишла на пецање. Нису знали да постоји рупа а ја нисам био код куће у то време.
Када сам се вратио и приметио да су узели чамац, био сам очајан јер сам се сетио да чамац има рупу. Замисли моје олакшање и радост када сам их видео како се враћају са пецања…
Онда сам прегледао чамац и открио да си поправио рупу! Видиш, сад, шта си урадио? Спасио си живот моје деце! Немам довољно новца да платим твоје ‘мало’ добро дело.”
Дакле, без обзира ко, када и како, наставите да помажете, одржавате, бришете сузе, пажљиво слушајте и пажљиво поправљајте све ‘рупе’ које нађете. Никад не знате када смо некоме потребни, или када нам Бог приреди пријатно изненађење да смо били некоме од помоћи и важни.
Успут сте можда поправили бројне ‘рупе за чамце’ за неколико људи не схватајући колико сте живота спасили. Кад год можете направите добро дело. Ма колико вам се чинило да је мало…
Будите најбољи…
