Home Svaštara PET NAJČEŠĆIH DEČIJIH STRAHOVA

PET NAJČEŠĆIH DEČIJIH STRAHOVA

116
0
Pixabay License

Strah je prirodna emocija i reakcija koja nastaje opažanjem ili očekivanjem stvarne ili zamišljene opasnosti. Iako smo svesni da je strah očekivana i prirodna emocija, koja ima svoju svrhu, vrlo često smo u situaciji da ne znamo šta da uradimo s njime. Kako se teško nosimo sa svojim strahovima, tako je roditeljima još teže nositi se sa strahom kod svog deteta. Saznajte koji su uzroci dečijih strahova i kako im pomoći da ih savladaju

  1. STRAH OD SAMOĆE, ODVAJANJA OD RODITELJA I STRANACA

„Razvoj dečijeg straha ima svoje zakonitosti. Odrastanjem deca razvijaju svoje sposobnosti razumevanja i shvatanja sveta te u skladu s time, deca shvate neke stvari, ali ne do kraja. U takvom ‘međuprostoru’ ponekad nastaju strahovi“, objašnjava Sandra Matošina Barboš, psihologinja Obiteljskog centra Virovitičko-podravske županije.

Temeljna je detetova potreba da mu odrasla osoba u koju ima povjerenja bude blizu, jer mu to daje sigurnost. Ova potreba je posebno izražena u situacijama koje su mu nepoznate, na primer kada se pojavi neka nova osoba ili prilikom dolaska na novo mesto.

„U prvih nekoliko godina dete stiče osećaj sigurnosti u svoje sposobnosti i okolinu koja ga okružuje. To čini istražujući, ali uvek u svojoj ‘sigurnoj zoni’ koja se povećava kako dete raste i razvija se. Vrlo je važno podsticati istraživanje – malo po malo, korak po korak“, kaže psihologinja Sandra Matošina Borbaš.

  1. STRAH OD MRAKA

Strah od mraka je prilično uobičajen u predškolskom uzrastu jer su u ovom dobu detetova mašta i kreativnost na vrhuncu. Kada dete razmišlja, u mraku vidi jako puno stvari kojih nema, a najčešće su to čudovišta.

„Potrebno je smanjiti priče i plašenja o čudovištima na minimum i ostaviti svetlo detetu u sobi, kako bi se osećalo sigurnije. Hoćete li ga ugasiti kada dete zaspi ili ostaviti celu noć zavisi od toga da li se dete budi noću ili ne. Ali ako mu obećate da će svetlo biti upaljeno celu noć, održite svoju reč i ostavite da svetli“, savetuje psihologinja.

Roditelji bi trebali da podstiču dete da razmišlja i zamišlja srećne misli u krevetu. „Razgovarajte o tome šta ćete zabavno da radite sutra, za vikend, kome ćete ići u goste, čitajte mu mirnije priče ili dopustite da gleda mirnije crtane filmove. Kada primetite da su se strahovi primirili pitajte ga možete li smanjiti intenzitet svetla. Možete da upalite manju lampu, svetlo u hodniku ili kupaoni i na taj način, opet postupno, podstakneti dete da se uvežbava u hrabrosti“, predlaže psihologinja.

  1. STRAH OD ČUDOVIŠTA, MASKI, MASKOTA

Iako neka deca imaju takav karakter da vole plašenje, dok su druga deca povučenija, temelj ovog straha je strah od nepoznatog. Najbolji način na koji ćete ih učiniti manje strašnim je upoznati ih.

„Dopustite detetu da vas gleda kako prilazite maski, a sledeći korak je skidanje maske s nečijeg lica i da ona ostane sa strane. Tada pustite dete da svojim tempom priđe maski i istraži je – ukoliko želi. Postupno, polako i strpljivo“, savetuje psihologinja.

  1. STRAH OD NEVREMENA I NOĆNIH MORA

Dete ne bira svoje snove, kao ni vi, i ne može uticati na njih. Kako su snovi odraz doživljenog i promišljenog tokom dana, ako možete, potrudite se da stavite ugodne i mirne aktivnosti u detetov dan.

„S tim strahovima ne možete puno da ‘uradite’ osim da budete tu uz dete. Strah od nevremena u osnovi ima strah od glasnih zvukova, koji je urođen, kao i strah od visine. I kod ova dva straha možete samo zagrliti svoje dete, pričati mu nešto lepo i ugodno od čega će se primiriti te se potruditi objasniti mu šta je san i šta je nevreme“, kaže psihologinja.

  1. STRAH OD LEKARA, ZUBARA, WC ŠKOLJKE

Strah od bola je stvaran, a ako dete već ima loša iskustva s odlaskom u WC, lekaru i zubaru, ne možete mu reći da ga neće boleti ili da neće ništa osetiti.

„Važno je biti iskren, probati učiniti i nošu i wc školjku i lekarsku ili zubarsku ordinaciju što ugodnijim mestom. Možete poneti neku igračku ili knjigu tako da jedna asocijacija na ta mesta neće biti bol, nego i nešto ugodno. Posebno ako dete ima zatvor i bolne stolice, pokažite mu da ne mora da sedi na noši samo kad ide u WC nego i kada gleda crtani film, kako to ne bi bilo mesto bola“, rekla je psihologinja.

Isto tako, povedite dete kod lekara kada idete samo po uput ili radite nešto što ne uključuje pregled deteta, da ne bi jedina asocijacija na doktora bila injekcija ili pregled.

Strah sam po sebi nije loš, on je koristan kao i svaka druga emocija i štiti nas u mnogim situacijama. „Nikada nemojte reći detetu da se nema čega bojati, jer da se nema čega bojati, ne bi se bojalo. Od straha će se odučiti postupno i potrebno je jako puno strpljenja za to“, savetuje psihologinja Sandra Matošina Barboš.

Takođe, ako vidite da određen strah paralše vaše dijete i ne dopušta mu normalan život i ispunjavanje svakodnevnih obaveza, potrebno je javiti se stručnjaku.

PIŠE TAJANA TRETNJAK

https://miss7mama.24sata.hr/vrtic/razvoj-od-druge-do-seste-godine/pet-najcescih-djecjih-strahova-482

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here