Kako lepo je kad sve na Zemlji živi,
kada su prema prirodi svi darežljivi,
tada se i mrav lepotom tom divi,
lepši osećaj je kada ste prema svetu pažljivi.
Svet za planetu našu diže glas,
hoćemo planetu čistu za nas,
nama život, njoj iz ruku zlobnih spas.
Svete, očišćen već jednom budi,
neka te ne ubijaju više zli ljudi,
razuman već jednom budi,
godinama zemlja za mirom žudi.
Očisti planetu našu od prljavih misli,
svet bez mana ljudskih na njemu zamisli
i deca će onda postati odrasli,
kada deca sa cvećem budu polako rasli.
Cveće usnulo po putu ne gazi,
već ga često vodom po laticama mazi,
svojoj nozi ne daj da mrava zgazi,
modri bi onda bili njihovi obrazi,
na planetu treba svet nežno da pazi.
Zato čistimo planetu našu bez prestanka,
da ne bi bilo njenog nestanka,
jer lepše je sve dok se čuva,
dok se ne ugasi zvezda poslednja blistava.
