Да је мени, мразе,
знати твоје стазе!
Кад бели стег дигнеш,
одакле нам стигнеш?
Из шуме? Из дола?
Са звезданих кола?
— Са Северног пола!
Када се кошава,
брза и шашава,
ко воз захуктава
и туче тополе
и живице међа,
боле ли те леђа?
— Не боле!
Шта ти радиш ноћу,
кад зароне птице
у белу самоћу,
сан савлада гору?
— Правим поледице,
јашем саонице,
цртам на прозору
беле сликовнице…