Miš guštera za rep vuče.
Gušter kuka i jauče.
– Mali mišu, nemoj tako!
Kad već vučeš, vuci jako!
Miš se na to osokoli:
– Vučem jako, da l’ te boli?
– Boli strašno! – gušter plače.
Kad ti kažem, vuci jače!
Iz sve snage miš povuče.
Prekine se rep i – puče.
Miš na leđa cvileć pade.
Gušter, mangup, bježat stade.
Vikne bježeć: – Mišu, hoj!
Poklanjam ti repić svoj.
Neka te ne boli glava:
meni raste rep ko trava!
