У Прњавору

Прошлог јуна

Купала се

Два сапуна.

Скинули су кошуљице од лискуна

И с полице упали у пуни лавор.

Могао је видети цео Прњавор

Како су се купала два сапуна.

Баш тада су главе почели да лупају:

Где им паде напамет да се купају?

Два миришљава сапуна бућнула у воду,

Цео летњи дан се брчкала и прала,

А Прњаворци никако да оду:

Стоје и чекају крај церемонијала.

Као бебе су се тицали и клицали

Два сапуна голишава, две јогунице,

Један другог по леђима голицали,

А очи затворили због сапунице.

Лавор пун је мехурова, сапуни се не виде.

Још се чује како цикћу, како се церекају,

Прошло подне, дан прошао, вече иде,

А Прњаворци чекају ли, чекају…

…У зло доба разгрнули сапуницу постиђено

Скупили се са свих страна и авлија беше пуна,

И видели чудо једно невиђено:

У лавору није било ни једног сапуна.

Покуњени стајали су сатима пред вратима

И пиљили у пену безгласно, безгласно…

Сви су били вични многим занатима,

Али то им  је и до данас остало нејасно.