Home Kerefeke poezija МАЧАК ЖУЋА – Валентина Радојичић

МАЧАК ЖУЋА – Валентина Радојичић

73
0

Изађох из стана тог јесењег дана.
И реших да шетам бати да не сметам.
Али насред пута стаде мачка жута.
Чини ми се љута, врло забринута.

Позвах овог Жућу што је невесео.
Помислих да можда јадан није јео.
Узех га у крило, помазих га мило.
Мачка замјаука: „Ево шта је било!

Узео ме Глиша док сам мали био.
Тада сам од туге грозне сузе лио.
Али се навикох. Таква ми судбина.
Мислио сам Глиша фаца врло фина.

Кад мало израстох, заличих на мачка,
довикну ми Глиша: „Дружењу је тачка!“
Изнесе ме одмах из топлога стана.
Улицом ме плаши дружина незнана
која скаче, лаје и завија често,
а ја мален нигде ни да нађем место
да се мало смирим и душицом данем.
Kад појури ауто, не знам где да станем!
Сад сам ја ничији и нико ме неће.
Ето, баш сам мачак који нема среће!“

И заћута Жућа. Срце ме заболе!
Зар постоје људи што маце не воле???
И донесох одлуку. Усрећићу брата
кад са овим мачком покуцам на врата.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here