Članovi porodice Fugate izgledaju poput svih drugih ljudi – imaju ruke i noge, na njihovim licima sve je na broju a najveći organ njihovih tela, kao i naših, jeste koža. Razlika je samo u tome što je kod njih koža – plava.
Koreni ove čudne pojave datiraju sa početka 19. veka, kada je Martin Fugate, francusko siroče, oženio riđokosu Amerikanku Elizabet Smit i sa njom se naselio u istočnom Kentakiju. Kako je Elizabet imala veoma svetao ten, ukrštanje njihovih gena rezultiralo je mutacijom koja je učinila da njihovi potomci imaju plavu kožu.
Poremećaj, stručno nazvan „metaemoglobinaemija“ smanjuje mogućnost pojedinca da zadržava kiseonik u svojoj krvi. Zbog toga je krv mnogo tamnije boje nego što bi trebalo da bude, pa Fugateovi ne mogu da porumene već da poplave.
Porodica je decenijama živela u potpunoj izolaciji za vreme čega su međusobno sklapali brakove, tako da je „plavi gen“ ostao u njihovoj familiji. Javnost je prvi put saznala za njih tek 1958. godine, kada je jedan „plavi čovek“ doveo svoju ženu u bolnicu, a lekari su više pažnje posvetili njegovoj čudnoj koži nego bolesnoj ženi.
„Bio je plav poput jezera“, izjavio je doktor Čarls Belen godinama kasnije, sećajući se posete potomka Fugateovih. Osim nesvakidašnje boje kože, potomci te porodice nemaju nikakvih ozbiljnih zdravstvenih problema.
Zahvaljujući pronalasku naučnika sa početka osamdesetih godina, oni danas mogu izgledati poput drugih „normalnih“ ljudi, ali samo nakratko – naučnici su stvorili hemikaliju plave boje koja pretvara plavu krv u crvenu što osobi daje normalnu boju kože. Međutim, kako efekat traje samo jedan dan, korisnik bi morao istu tečnost da unosi na dnevnoj bazi.
Kasnije, tokom 19. veka, u familiju Fugate dolazili su novi muževi i žene, pa je zbog ukrštanja gena broj plave dece značajno smanjen. To znači da „plavi ljudi“ postoje i danas, ali u veoma malom broju.
