Home Kerefeke poezija ЉУБАВ ЗОВЕ – Тоде Николетић

ЉУБАВ ЗОВЕ – Тоде Николетић

54
0

Прорадио црв у мени

и срце ми чешка,

деда каже то су гени,

а тата се смешка.

 

Руменим се, сав треперим

грозница ме хвата,

из потаје једну мерим

са четвртог спрата.

 

Деда гледа згодне бабе,

тата мига тети,

баба виче: „Три барабе!“

Мама метлом прети.

 

„Па шта ако нисмо свеци!“

Гунђа деда баби,

„Такви су нам били преци

на женскиње слаби.“

 

Сва три смо ко саће меда,

три велике чове.

Још ме она мала гледа,

одох. Љубав зове.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here