– Lastavice, tico mila,
kuda pružaš laka krila?
Zar je zima strašna tako,
te razvijaš krila lako?
– Za poljima, za gorama,
jarko sunce sija nama.
Rosno tamo cveta cveće,
ne odlazi premaleće.
Tamo, gde se lasta sprema,
nema zime, mraza nema.
Al’ kad leto sine samo
doći ćemo i mi amo.
