Košutu žeđ naterala da se spusti do nekog izvora. Dok je pila, opazi u vodi svoju sliku i stane se gizdati rogovima gledajući ih kako su veliki i šareni, a na noge se silno ljutila što su tanke i slabe. Dok je još o tome razmišljala, pojavi se lav i nadade za njom, no košuta udari u beg i daleko izmače lavu.

Jelenima je i košutama, naime, glavna vrlina u nogama, a lavovima u srcu.

Dok je ravnica bila gola, spašavala se trkom, a kada stiže do nekoga šumovitog mesta, dogodi se tada da joj se rogovi zapletoše u granje pa, kako zbog toga nije mogla trčati, uhvati je lav.

Pre no što će poginuti, reče samoj sebi:

“Jadne li mene! Spašavalo me ono za što sam mislila da će me izneveriti, a zbog onoga u što sam se silno pouzdavala, umirem.”

Tako često i prijatelji u koje se sumnja, u opasnosti postaju spasiocima, a kao izdajice se pokazuju oni u koje se silno pouzdajemo.