Hvalio se kos
da ima od sviju
ptica lepši nos.
To začula roda
što kraj reke hoda,
šljap, šljap,
pa povika: – Treba
nos da je ko štap!
To začuo orao
pa zaklikta: – Bruka!
Nos treba da bude
ko u mene, kuka.
Tad doviknu detlić
s okolnih drveta:
– Nosić treba da je
oštriji od dleta.
Kanarinku tuda
naneo je put,
zacvrkuta: – Nosić
treba da je žut.
Doleteo gavran
na obližnji trn,
pa zagrakta: – Nos je
lepši kad je crn.
Zaplaka se kos,
pa pod krilo stavi
svoj maleni nos.
