Jednostavne igračke mogu biti vrlo korisne, čak i obična kartonska kutija može da podstiče kreativnost, poručuju stručnjaci
Treba li suditi o uticaju igračke na dete prema ceni koju ćeš platiti?
„Jednostavnije, praktične igračke koje mogu poslužiti za igranje dece i roditelja, i bolje su za razvoj deteta“, kaže lekar Alan Mendelson, koautor novog izveštaja Američkog udruženja pedijatara (AAP). Klasične aktivnosti s igračkama poput kocki za slaganje ili puzzli pomažu malim mozgovima da rešavaju zagonetke i razvijaju maštu i kreativnost.
Čak i kartonska kutija ima veliku vrednost. „Najbolje igračke su one koje podržavaju interakciju između dece i roditelja. Kartonska kutija može se iskoristiti kako bi se dete provlačilo kroz nju ili napravila kuća. Naravno da nećeš istu korist dobiti od tableta ili ekrana. Kada se deca igraju s roditeljima događa se prava magija, bez obzira igraju li se s pravim igračkama ili kockama za slaganje“, objasnio je Mendelson za “Time”.
Izveštaj sugeriše da stalna upotreba elektronike ometa razvoj govora kod dece, zamenjuje važnu igru s roditeljima i dovodi do gojaznosti. Američko udruženje pedijatara preporučuje da beba do 18 mjseci ne bude pred ekranima, a deca u uzrastu od 2 do 5 godina smeju da budu najviše sat vremena.
„Što više znamo o ranom razvoju mozga, to više razumemo potrebu za igrom koja je temelj ljudske interakcije. Nema ekrana, video igrica ili aplikacija koje mogu da zamene veze izgrađene dok se igraju s igračkama“, objašnjava lekarka Alija Helej, voditeljica izveštaja.
ŠTA AMERIČKO UDRUŽENJE PEDIJATARA PREPORUČUJE RODITELJIMA:
treba prepoznati šta je najvažnija uloga igranja u djetinjstvu, a to je razvijanje toplih odnosa, punih razumevanja i interakcije
najedukatvnija igračka je ona koja podstiče interakciju između roditelja i dece u bezuslovnoj igri
odaberi igračke koje previše ne stimulišu dete nego podstiču razvoj mašte
koristi dečije knjige kako bi razvili nove ideje i pretvarajte se zajedno tokom igre s igračkama
budi svesna igračka i stereotipa koja podstiču
ograniči igranje video igrica maloj deci.
Ukupni broj sati ispred ekrana, uključujući televiziju i upotrebu kompjutera, trebao bi da bude manji od jednog sata za decu od dve godine, a potpuno izbegavati kod dece mlađe od 24 meseca. Deca mlađa od pet godina trebaju da se igraju s kompjuterima ili video igrama samo kad je sadržaj prikladan za njih i uz prisustvo odrasle osobe
PIŠE SELMA SAKIĆ
