Mnogi se roditelji bore s tim kako navesti decu da što više čitaju, a time i kako razvijati čitalačku pismenost. Srećom, postoji rešenje.
Čitalačka pismenost се definiše kao sposobnost razumevanja, promišljanja i angažmana u pisanim tekstovima radi postizanja ličnih ciljeva, razvoja vlastitoga znanja i potencijala te aktivnoga učestvovanja u društvu.
Prema nekim istraživanjima, razvijana čitalačka pismenost povećava verovatnoću da će neko nastaviti više ili visoko obrazovanje nakon završetka srednje škole.
Postoji šest nivoa čitalačke pismenosti koje se redovno proveravaju standardizovanim testovima i PISA testiranjima, od traženja samo jednog jasno istaknutog podatka u tekstu do pronalaženja skrivenih podataka u tekstu i zaključivanja.
Do svega toga dete mora doći postupno, a ovo su načini na koje mu možete pomoći.
- PRATITE DETETOVO ČITANJE I UOČITE DA LI SE MUČI S NEČIM
Čitanje se zasniva na pet faktora: jezično-govornom razvoju, sposobnosti auditivne i vizuelne percepcije, tečnosti, obogaćivanju vlastitoga rečnika i razumevanju. Detetu ćete najviše pomoći tako da uočite s kojim područjem ima najviše problema i radite upravo na tim temama.
Ako vidite da dete bez problema može da pročita priču, letak ili zadatak za domaći, no ne razume šta se od njega traži, najviše ćete mu pomoći ako se usredsredite na to.
Mirnim tonom nastojte da mu postavljate potpitanja, navodite ga da u tekstu pronađe rečenice kojima će potkrepiti to što je reklo te da na koncu pokuša svojim rečenicama da prepriča pročitano. S vremenom će mu ići sve lakše, no potrebno je strpljenje.
- NEKA ČITA BILO ŠTA, NE SAMO KNJIGE
Čitalačka pismenost ne odnosi se samo na čitanje knjiga ili drugih štampanih materijala nego i na elektronske medije. Današnja deca provode mnogo više vremena na internetu nego pređašnje generacije, posebno kada se uzme u obzir online nastava, pa je zato i traženje podataka drugačije nego kada je reč o štampanim materijalima.
Ovaj deo čitalačke pismenosti vezan je za sposobnost objedinjavanja, tumačenja i proveravanja verodostojnosti izvora iz kojeg se podaci dobijaju. Upravo zato treba razvijati kritičko mišljenje pa je s detetom potrebno razgovarati o tome i izvan časova u školama.
Što se tiče čitanja drugih materijala, pokušajte da iskoristite svaku priliku za to. Neka dete čita jelovnik u restoranu, strip…
- PUSTITE DA POVREMENO I SAMO ODABERE NASLOVE KOJI MU SE ČINE ZANIMLJIVIMA
Svaki obrazovni nivo sa sobom nosi lektirne naslove koji se moraju pročitati. I koliko se god (neki) učitelji i profesori trudili da deci približe lektiru na što zanimljiviji način, upravo to što se to mora pročitati deci stvara svojevrsnu odbojnost.
Zato nastojte da dete ne povezuje čitanje i knjige samo s lektirnim naslovima. Povedite ga u knjižaru ili biblioteku i dajte mu da samo odabere šta mu se čini zanimljivim.
- POVEŽITE ČITANJE (I PISANJE) SA SVAKODNEVNIM AKTIVNOSTIMA
Pisanje je takođe neodvojivo od čitanja i čitalačke pismenosti, a kako biste to dvoje spojili, uključite dete u svakodnevne aktivnosti. Ako treba da idete u nabavku hrane u prodavnicu, diktirajte detetu spisak potrebnih namirnica, a ono neka piše. Neka vam na kraju pročita celi spisak.
Takođe mu možete dati zadatak da baki, dedi ili bilo kom drugom rođaku napiše pismo u kojem će napisati kako mu izgleda dan nastave, čime se igra kod kuće i slično. Neka vam ga takođe naglas pročita pre slanja.
- BUDITE UZOR
Svi prethodni savjeti uzaludni su ako dete ne vidi da zaista aktivno učestvujete u svemu, ali i ako ne vidi da i vi sami čitate. Neka vas dete što češće vidi kako čitate (ili barem listate) knjigu. Neka vidi kako odlazite u biblioteku i stavljate pozajmljene knjige na svoj noćni ormarić.
S vremenom će njegova znatiželja prevladati pa će hteti da vidi šta to čitate i samo će osećati potrebu za čitanjem.
Tatjana Barat
www.zadovoljna.dnevnik.hr
