Kad odrasli prvi put otkriju da im deca lažu, javljaju se različite emocije: neverica, ljutnja, zabrinutost. Stručnjaci objašnjavaju kako do četvrte godine deca nisu sposobna da razlikuju laž od istine.
Laganje treba prihvatiti kao deo odrastanja, ali i reagovati na svaku neistinu. Ne zaboravimo da deca uče od svojih roditelja. Roditelji koji lažu deci i govore neistinu u njihovom prisustvu, uče dete da je laganje prihvatljivo i postaju loši uzori. Te njihove osobine dete zapaža i usvaja takav način izražavanja i ophođenja s drugim ljudima. To mu postupno prelazi u trajnu naviku. Roditelji stoga moraju da strogo vode računa o svojim postupcima u odnosu prema deci, dobro paziti kako se ponašaju i što govore pred njima jer to ima značajan uticaj na njihov razvoj te između ostaloga i na pojavu laži. Mnogi odrasli svoje istinite iskaze, određene poluistine, ne smatraju lažima ili pak misle da će deca shvatiti “kao dobru nameru”.
Ponekad roditelji zahtijevaju i da se deca posluže neistinom (“Ako me određena osoba traži, reci da me nema!”). Ponekad deca neopravdano izostaju s nastave zbog kontrolnih zadataka, jer nisu naučili određeno gradivo pa roditelji slažu da su im deca bolesna ili mu napišu opravdanje. Ovo je sve češća pojava u osnovnoj školi, a vrlo česta u srednjoj školi. Profesori imaju poteškoće s opravdanim i neopravdanim izostancima učenika, te ovoj pojavi ne vide rešenje. Ovo sve može izgledati bezazleno, sasvim je logično da će deca u sličnoj situaciji tako postupati.
ZAŠTO DECA LAŽU?
Odgovor na pitanje zašto deca lažu, krije se u stepnu razvoja i starosti deteta. Pedagozi kažu da predškolska deca lažu zbog izrazito razvijene mašte, mlađi učenici kako bi udovoljili starijima, dok oni stariji lažu misleći da će tako rešiti problem.
Deca lažu da bi izbegla kaznu, izazvala pažnju, postigla cilj, prikazala se jačima ili boljima, impresionirala druge, poistovetila se sa svojim idolima.
KAKO PREPOZNATI I SPREČITI LAGANJE?
Deca koja lažu: izbegavaju pogled, prekrivaju usta dok govore, zacrvene se u licu, trljaju nos, često se nakašljavaju, pokazuju različite kretnje rukama i pokazuju nemir.
Ako otkrijete da vaše dete zaista laže, vrlo je važno da ostanete mirni i da detetu ne pretite kaznama.
Deca lažu najviše iz straha, jer se boje kazne ili nečega drugog. Ima mnogo pedagoških metoda da se podstakne dete na promenu ponašanja. Važno je da pomognete detetu u usvajanje iskrenosti na način da naglasite kako ste ponosni što je vaše dete bilo iskreno, te ga pohvalite i nagradite.
SAVETI UKOLIKO DECU UHVATITE U LAŽI
Nikada ne napadajte dete, zajedno otkrijte sadržaj laži i problem vezan za tu laž.
Ne postavljajte detetu pitanja kako biste ga zbunili, uvek postavite jedno pitanje i strpljivo čekajte odgovor.
Pustite dete da kaže šta se dogodilo, nemojte pretpostavljati ili osuđivati i uplitati drugu decu.
Kažite da vam je teško što se to dogodilo, ali da cenite njegovu iskrenost.
Ma kakva god bila istina i ma što god se dogodilo, ne budite strogi prema detetu: pa i teški problemi su rešivi.
Ne zaboravite da i vi trebate da budete iskreni prema detetu. Nemojte dete optužiti za laž, ukoliko niste sigurni da je lagalo.
Nemojte da vas dete uhvati u laži jer će mu to poljuljati sistem vrednosti.
PREVENTIVNE PEDAGOŠKE MERE
Hvalite iskrenost – kad god ste u prilici, recite nešto lepo i pohvalno o ovoj vrlini. Recimo, kad ste svedoci nekoga ko je u teškoj životnoj situaciji bio iskren, ili kad zajedno gledate film, možete reći: “Vidiš kako je to hrabro i dobro biti iskren. Ili: Najviše mi se sviđa što je glavni junak govorio istinu.”
Uverite svoje dete da ga poznajete – uvek svojoj deci trebate reći da ih volite, da ste ponosni na njihov uspeh, da ste uvek tu kad vas trebaju, da su vam najvažnije osobe i da ste uvek spremni pomoći bez obzira o kakvim se problemima radilo. Da ih dobro poznajete.
Razgovarajte o odgovornosti i samopoštovanju – pričajte svojoj deci o svojim iskustvima kako ste bili deca, kao i sada u odraslom dobu koliko je važno reći istinu ma kako nam bilo teško. Govoreći istinu preuzimamo odgovornost i poštujemo sebe i druge.
Razgovarajte sa svojom decom o poverenju – pitajte svoju decu zašto je poverenje između ljudi važno a posebno između roditelja i dece, kao i između ljudi uopšte.
Pokušajte razumeti zašto vam dete laže – najčešće je to zbog straha od vaše reakcije ljutnje ili kazne ako otkrijete istinu. Naučite reagovati na loše vesti tako da vaša reakcija ne izaziva strah kod deteta.
Pohvalite dete kad govori istinu – kad vam dete kaže istinu, pokažite da to cenite i poštujete. Zagrlite ga i recite da je roditelj taj koji treba prvi da sazna šta se njemu dogodilo i da treba biti siguran da će mu roditelji prvi i najbolje pomoći u rešavanju problema ma kakvi oni bili.
Ne preterujte s kontrolisanjem svog deteta – istina je da deca govore i ponašaju se u prisutnosti roditelja onako kako roditelji očekuju. Naravno, cilj vaapitanja je da se deca odgovorno ponašaju prema sebi, drugima i materijalnim dobrima i kad nisu pod našom kontrolom.
Nemojte biti prekritični i negativni – sva deca imaju temeljnu potrebu da budu prihvaćena i pohvaljena, od svojih roditelja i druge dece.
Ispunjavajte svoja obećanja – obećajte svom detetu samo ono što realno možete ispuniti, tako će i vaše dete prihvatiti i živeti princip iskrenosti i poverenja koje se gradi celi život.
