Не волим
када ме тата чешља
јер тада сам много бесна
Чупа
коса бежи на све стране,
а ја бих да побегнем код маме
Па се сетим немам куда
„Мама ради,
јаој Софија,
главо луда“
Онда кажем:
„Не умеш да чешљаш“
А он мени
„Измишљаш“
Па се љутим
на ту четку,
радо бих позвала тетку
Она би ме мазила,
чешљање би оставила
Опет маштам:
„Време је
Пет до осам је,
Хвала Богу,
стиже школа
Четка ће бити сада сама
нека размисли
Зашто не иде у школу с нама“
И то је љубав
Рекох себи
„Лепо је косу ипак очешљати
И тату као и маму волети“
