Створи свој свет, далек и чист,
и увек остави празан лист,
кад се од тла одвојиш,
још понеку ситницу да допишеш и обојиш.
То није лако, захтева знање,
пред тобом је дуго путовање,
мислиће сви да је штета,
бежати из великог света.
Гледаће тебе бесним двогледима,
намргођеним погледима,
вртеће главом скрштених руку,
уз велику буку.
Онда ће те одбацити,
из свих прича избацити,
покриће очи и истим сном дремати,
а ти ћеш нешто ново сневати.
Ко си ти да их будиш из сна,
јер стварност је облачна, варљива и опасна,
већ их је бара с крокодилима удавила,
кад су прихватили туђа правила.
Истина је, треба храбрости,
умети цветати и расти,
кад се од тла одвојиш,
још понеку ситницу да допишеш и обојиш.
