Поред баре стоји Јоја,
Нема мира ни покоја.
Све се кеси, све се смије,
Распињу га враголије.
А по бари гуска плови
Са кћерима и синови.
Па га гуска мрко гледи,
Јер јој гушчад он не штеди.
Већ их увек гњура, дира,
Никада им неда мира.
На њег’ гуска често сиче,
Ал’ се Јоја и не миче.
Већ песницу своју стиште,
Зове гуску на бојиште.
Наједаред: Га, га, га,
Скочи гусак, повија га,
Да јуначки мегдан деле,
А нас јунак шумангеле!
