После дугог и топлог лета, прохладна и тмурна јесен стигла је у мој крај. Сунце су замениле честе кише, а њихов мирис чини да се осећам здраво.
Верни пратилац кише у мом крају је хладан и оштар ветар, који разноси суво лишће различитих боја. Виђам дивне црвене, наранџасте, маслинастозелене, златножуте и ватрене тонове који изгледају као да дрво гори. Кроз свој град безбрижно ходам по шушкавом лишћу које пуцкета под мојим ногама. Оно је такође и кишобран мајушним животињама, које су у потрази за залихама јесењих плодова за зиму.
Уживам у мирисима посластица разних зимница, укусних салата, слатке бундеваре, печених паприка, пекмеза од плавих и белих шљива и колача који се мешају са густим димом од дрва за огрев.
Осим свега што су наше вредне маме и баке правиле, за нешто се и природа потрудила – слатки укус јабука, крушака и печеног кестења топи се у мојим устима.
Како се смењују тмурни и хладни дани, изгледа као да ће мој крај пасти у чврст сан. Птице се селе у топлије крајеве, а оне које су остале праве удобна гнезда од гранчица.
Једино што ремети јесењи мир и тишину је повремена грмљавина праћена бљештавим муњама које цепају облаке и стварају велинчанствен призор!
Иако су топле и сунчане дане заменили киша и сии облаци, јесен је за мене веома занимљиво годишње доба, јер осликава чаробне пејзаже и допушта ми да постанем део њих. Због тога сам врло срећан!
Учитељица Јелена Поповић Ђукић
