Hodali po gori jazavac i lisica, i pogode se što koji od njih dvoje prvo nađe za jelo da podele. Lisica je znala za jednu zapetu zamku i u njoj dobar komad mesa, pa navede jazavca, i pokaže mu: “Vidiš li, brajo, kako je tebe tvoja seja dovela da jutros dobro ručaš? Nego ti si veštiji od mene, ajde ti polako, digni meso tvojom veštinom, a ja ću čuvati stražu, da ne bi došao iz sela onaj ko je zamku i postavio.”
Jazavac od prve pristane i poče da meso s čengele i gvožđa vadi, a u tom zamka se zatvori te njega za obe noge uhvati.
Zapomaže jazavac: ”Aman, sejo, pogiboh!”
Lisica dotrči i poče ono meso jesti, govoreći: ”Pritrpi se malo dok ovo tuđe muke pojedem, dok nije ko iz sela došao, pa ću ti onda noge osloboditi.„
Vide jazavac da ga je lisica prevarila, te on nju zubima za vrat, u tom dotrči seljak, pa zaviče jazavcu: “Drž’ je, jazo sokole! – vera ti je moja, sigurna ti je glava.”
Ubije on lisicu i odere joj kožu, a jazavcu reče: ”Tebe puštam, jer tvoja koža ne vredi više od dva groša, a lisičja kud i kamo više.”
