Играла се коза
с белим јаретом,
својим дететом.
– Јаренце, јаренце,
буренце, буренце,
баш си дебело!
Да не дођу само
вуци у село.
А у близини,
иза бунара,
чучала страшна
два вука стара,
па се заклеше:
– Главе нам старе,
украшћемо јој
бело јаре.
То чули ловци
негде из мрака
па припуцали
из пушака.
А вуци од страха,
децо драга,
побегли у ноћ
без гласа и трага.
