Home Svaštara ISTINA O RADU U VRTIĆU

ISTINA O RADU U VRTIĆU

1812
0

Ako ste vaspitač u vrtiću, verovatno već znate sve šta ću vam reći u ovom postu.

Znate šta se dešava tokom tipičnog dana u vrtiću.

Znate šta vaspitači i deca u vrtiću rade svaki dan.

Nekada sam mislila da svi razumeju šta se dešava u vrtiću. Barem, sve dok nisam počela da primam komentare poput ovih: (Imajte na umu da razumem da je to izgovarano u najboljim namerama!)

„Oh, ti radiš u vrtiću – to mora da je prilično lako, zar ne?“

„Ti stvarno voliš vrtić? Pretpostavljam da bi želela da radiš nešto malo izazovnije, nešto gde bi radila više.”

„Ahh…, radiš u vrtiću! To je zabavno, možeš da ih učiš azbuku!“

„Mora da je zabavno igrati se sa decom ceo dan.“

„Kako misliš, ne možeš da nam se pridružiš? Vrtić se završava  u 14:30, zar ne?”

„O, tako su slatki! Mora da su kao lutke po ceo dan.”

„U moje vreme, imali smo tridesetoro dece u razredu. 25 u grupi nije mnogo.

„Vrtić? Pa bar deca u vrtiću ne moraju da uče previše.“


ŠTA SE ZAISTA DEŠAVA?

Nekada sam se (a i još uvek ponekad) nervirala na ove komentare i osećala sam potrebu da svuda branim sebe i vaspitače u vrtiću.

Onda sam shvatila da ljudi koji daju ovakve komentare zapravo ne znaju istinu o vrtiću. Oni misle da ovakvim razgovorom zapravo daju komplimente. Ljudi jednostavno ne znaju, i ne mogu da ih krivim za to…

Kada bih mogla da garantujem da će svi na svetu pročitati ovaj post, to bi bilo veličanstveno. Znam da je stvarnost da ljudi koji čitaju ovaj post su verovatno vaspitači ili učitelji.

Ali, meni je to u redu!  Mi možemo da stojimo zajedno i znamo šta se zaista dešava u vrtiću.

EVO PRAVE PRIČE

Evo ISTINE o nastavi u vrtiću (onako iz očiju ove vaspitačice) kao direktan odgovor na te komentare:

„OH, TI RADIŠ VRTIĆU – TO MORA DA JE PRILIČNO LAKO, ZAR NE?“

Rad u vrtiću definitivno nije lak. Učila sam i 1., 2. i 3. razred gde, da, sadržaj raste i postaje sve komplikovaniji, ali smatram da je vrtić najteži, po mom mišljenju (i najdraži) od svih.

(Da ne kažem da drugi razredi nisu teški – podučavanje je teško!)

Vodite neku decu, koja dođu bukvalno ne znajući nijedno slovo ili brojeve, i pronalazite ključeve  pismenosti i matematike!

Da li ste pogledali najnovije standarde za ono što „vrtićanci“ (deca u vrtiću) treba da znaju? (Pretpostavljam da ako niste vaspitač li učitelj, ovo verovatno ne bi ni čitali. )

To nije samo A, B, C, i 1, 2, 3, – već stvari kao što su:

tečno sabiranje i oduzimanje unutar 5, razlaganje brojeva na 10, sabiranje i oduzimanje unutar 10, čitanje reči i reči visoke frekvencije i još mnogo, mnogo više.

Kada sam predavala starijim razredima, ako je učenik imao problema, mogla sam da se vratim na „osnove“ i da odatle napredujem. U vrtiću smo mi na neki način osnova!

Ako mene pitate, ponekad je najteže naučiti osnove, jer su one temelj budućeg učenja.

Zaboravite akademike na minut. Neke stvari koje uzimamo zdravo za gotovo u učionici (stajanje u redu, odlazak u toalet, sedenje, odlaganje stvari, itd.) mnogi „vrtićanci“ na početku NEMAJU IDEJU kako to da rade!

Ako mislite da je lako postaviti 25 „vrtićanaca“ da vas prate negde prvog dana, razmislite ponovo. Kažem vam, oni lutaju, ne razumeju ni da prate osobu ispred sebe sve dok ne prođe mnogo zajedničkih aktivnosti, vežbanja i pevanja pesmica. Ako mi ne verujete, posetite me u septembru.

Zaboravite rutinu na minut. Hajde da razgovaramo o društvenim veštinama.

Vrtić je OGROMNA godina tokom koje se deca socijalizuju i uče društvenim veštinama.

U pitanju su promene i stvari kao što su razgovori sa vršnjacima, kako da se snađete kada vam  nešto ide od ruke, upravljanje emocijama…. Te stvari se uče i neguju svaki dan u vrtiću, one se ne „dešavaju“ same od sebe. Takođe ih nije lako podučavati.

Ovo je drugačije nego imati decu kod kuće, gde se, da, dešava VEOMA važno (možda najvažnije) učenje. Ovo je čitava soba dece odjednom, od kojih je svakom detetu potrebna podrška društvenih veština u različitim oblastima.

 „ZAISTA VOLIŠ VRTIĆ? PRETPOSTAVLJAM DA BI VOLELA DA RADIŠ NEŠTO MALO IZAZOVNIJE, NEŠTO GDE BI RADILA VIŠE.”

Nisam sigurna šta mislite pod „učinite više“. U vrtiću nikada ne sedim, osim ako čitam priču ili radim sa malom grupom. Umesto toga, stalno sam u pokretu, procenjujem, procenjujem, podučavam, pomažem, negujem i još mnogo toga.

Ako mislite na izazovniji pod izazovnijim sadržajem, pogledajte gore o tome zašto sadržaj u vrtiću nije nužno „lako“ podučavanje.

„AHH.., RADIŠ U VRTIĆU! TO JE ZABAVNO, MOŽEŠ DA IH UČIŠ AZBUKU!“

Da, mogu da ih naučim azbuci, i to jeste zabavno! Takođe ih učim šta ta slova znače i kako se odnose na naš svakodnevni svet i čitanje.

Fonemska svest, osećaj brojeva, šablon, životne veštine, društvene veštine, više su načini pomoću kojih mogu da ih pripremim za njihovo putovanje u školu i život.

„MORA DA JE ZABAVNO IGRATI SE SA DECOM CEO DAN.“

Zabavljam se predajući, a igramo se u vrtiću! Veoma sam blagoslovena što sam u vrtiću koji pridaje važnost igri u ovom uzrastu. Međutim, „ceo dan“ je malo nategnuto, i mislim da termin „igra“ nije ispravno shvaćen.

Kada se deca bave svojim aktivnostima i igračkama (kuhinja, kockice, lego kockice, knjige, dramska igra, senzorne aktivnosti) ona se NE „samo igraju“.

Deca:

– izgrađuju socijalne veštine

– uče promene

– uče kako da vode razgovore

– uče stvarne životne veštine

– rade matematiku

– čitaju

– rade na finoj motorici

– ispituju

– uspostavljaju veze i mnogo, mnogo više…

„KAKO MISLIŠ, NE MOŽEŠ DA NAM SE PRIDRUŽIŠ? VRTIĆ SE ZAVRŠAVA  U 14:30, zar ne?”

Da, deca odlaze u 14:30… A ja?

Postoji planiranje časova, priprema sobe, papirologija, evaluacije, podaci i još mnogo, MNOGO više. Posao vaspitača nikada nije završen zaista.

„O, TAKO SU SLATKI! MORA DA SU KAO LUTKE CEO DAN.”

Jesu! Međutim, oni takođe imaju 5 i 6 godina i uče kako da se kreću ovim svetom.

Njihove društvene veštine se razvijaju i, u zavisnosti od ličnosti, svaki dan može biti veoma drugačiji od sledećeg. Oni mogu da plaču, da imaju napade besa, da napadaju, da im treba više podrške u interakcijama, da budu umorni, nervozni i još mnogo toga.

To se ponekad može očekivati i moj posao je da im pomognem da rastu!

To, međutim, nije uvek tako „slatko“.

„U MOJE VREME, IMALI SMO TRIDESETORO DECE U RAZREDU. 25 U GRUPI NIJE MNOGO.

Da ste pitali svog učitelja, kladim se da se on/ona ne bi složio.  Što je veći broj dece znači manje pojedinačnih druženja. Uveravam vas da vredno radim kako bih osigurala da se moja deca osećaju kao da su jedina i garantujem da su individualne potrebe svakog deteta zadovoljene. Ali mogu da garantujem da bi, da sam imala manje dece, bila još jača.

Čula sam ranije: „Sjajno ti ide sa toliko dece!“ Dakle, moj odgovor je: „Pa, onda zamislite šta bih mogla da uradim sa manje!“

Iako ne bih menjala nijedno od njih za svet, pouzdano znam da manje grupe imaju značajan uticaj na vaspitače i decu.

„VRTIĆ? PA BAR DECA U VRTIĆU NE MORAJU DA UČE PREVIŠE.”

Mislim da na ovo zapravo ne treba da odgovaram. Vidi gore.

Bez obzira da li ste vaspitač – učitelj ili ne, svaki posao na ovom svetu ima svoje mesto i poseban je na svoj način. Zaista verujem da ne možemo u potpunosti da razumemo nečiji posao osim ako ga sami ne uradimo.

Nadam se da ove misli mogu pružiti uvid u, ne samo dan vaspitača u vrtiću, već i dan svakog učitelja!

Volim da predajem. To je tako veliki deo mene da ne mogu da zamislim da radim nešto drugo! Dakle, za sve vas vaspitače/učitelje/nastavnike, u vrtiću ili ne – nastavite da radite ono što najbolje radite!

Ovaj post nije imao za cilj samo da branim ili podelim teške stvari koje radim u jednom danu. Želim da završim na ovoj pozitivnoj noti mnogih divnih stvari koje radim (i svaki drugi vaspitač) svakog dana!

Aleks, vaspitačica i kreator „The Kindergarten Connection“

https://thekindergartenconnection.com/the-truth-about-teaching-kindergarten/

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here