Home Kerefeke poezija ГОРСКИ ПОТОЦИ – Десанка Максимовић

ГОРСКИ ПОТОЦИ – Десанка Максимовић

37
0

Лепо ли је што смо ми
млади горски потоци.
Нигде ни час не стојимо;
омркнемо, не ноћимо.

Вијугамо тамо – амо,
ливадицу поткопамо;
камен с брда скотрљамо;
ту узмемо, тамо дамо.

Постојимо час у хладу,
откинемо грану младу,
откинемо лешник с леска,
и од сунца снолић блеска.

Кроз ћутање шумско немо
поваздан се ми зовемо,
и грлимо и кличемо;
заронимо па ничемо,
главачке се тад бацамо
у подножје стена само;
а уз пут нас са свих страна
посматрају птице с грана.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here