U svetu pozorišta, iza plišanih zavesa, ispod reflektora i iza kulisa, krije se svet starih verovanja, rituala i pravila koja ni Stanislavski ne bi osporio. Glumci, koliko god moderni i obrazovani bili, i dalje se ne usuđuju da kažu „srećno“, jer znaju – ta reč nosi prokletstvo scene.
Dobrodošli u magični, šašavi i pomalo mračni svet glumačkih sujeverja, gde se svakog premijernog dana uzda u sreću, povoljan aplauz i – naravno – stari, pocepani kostim koji „uvek donosi uspeh“.
ZABRANJENO REĆI „SREĆNO“ – KAŽE SE: SLOMI NOGU!
Jedno od najpoznatijih glumačkih sujeverja je: Nikad, ali nikad ne reci glumcu „srećno“ pre predstave! Umesto toga se kaže se: „Slomi nogu!“ (eng. Break a leg)
Zašto? Pa, postoji nekoliko teorija:
U starim vremenima, ako glumac „slomi nogu“, znači da je toliko dobro odigrao da je dobio toliki aplauz da se morao pokloniti više puta – dok mu kolena ne otkažu.
Druga, mračnija teorija – „sreća“ izgovorena naglas donosi nesreću, dok loša želja – prevari zle duhove.
Napomena – glumci se uglavnom ne ljute kad im to kažete, ali ako izgovorite „srećno“ pred premijeru, postoji šansa da vas zamene sa rekvizitom i ostave iza kulisa.
„MAGBET“ – ZABRANJENA REČ U POZORIŠTU
Šekspirova tragedija „Magbet“ nosi titulu najprokletije predstave ikada. Toliko je nesreća, smrti i požara povezano sa ovom dramom, da se u pozorišnim krugovima zove:
„Škotska predstava“ (The Scottish Play)
„Ona čija se ime ne pominje“
Ako se neko slučajno izlane i izgovori „Magbet“ u pozorištu, mora:
Da izađe napolje,
Da se tri puta okrene u krug,
Da pljune preko levog ramena,
I izgovori psovku (po mogućstvu kreativnu),
Onda može da se vrati unutra.
Ako preskoči bilo koji korak – očekuje se da padne scenografija.
STARI KOSTIM = DOBRA PREDSTAVA
Glumci često insistiraju da nose isti kostim (ili makar jedan deo odeće – čarape, broš, šal…) koji su nosili tokom najuspešnijeg izvođenja.
Jedan poznati glumac iz Beograda je tri godine krpio iste pantalone jer je u njima dobio ovacije. Kad su mu ih oprali bez pitanja – predstava pala, bukvalno i metaforično.
NIKAD NE ZVIŽDI U POZORIŠTU!
Zviždanje u pozorištu je strogo zabranjeno. Ne zato što nervira kolege, nego zato što je – opasno.
U doba kada su scene pokretane užadima i protivteg sistemima, rekviziteri – bivši mornari – koristili su zvižduke za signalizaciju. Ako neko nepažljivo zviždi – neko može da pusti kulisu ili reflektor – pravo na glavu. Zato i danas: nema zviždanja – osim ako ne želite da vam plafon padne na glavu.
PAPIRIĆ SREĆE, CIPELICA S LEVA, I GUTLJAJ TIŠINE
Glumci imaju i lična sujeverja:
Čitanje teksta u sebi 3 minuta pre izlaska.
Uvek se ulazi levom nogom na scenu.
Zaveže se pertla samo do pola.
Ostavi se mali papirić sa replikom u džepu – za svaki slučaj.
Ili se u tišini, tik pred predstavu, pomiluje scena rukom, kao znak poštovanja.
TIŠINA PRED APLAUZ – SVETO VREME
Poslednje sekunde pre dizanja zavese su poseban svet. Glumci tada ne vole ni šalu, ni selfie, ni „ajde bre, šta se treseš“. To je vreme kada svako ima svoj ritual: neko pije gutljaj vode, neko zatvara oči, neko šapuće tekst.
I ako ih tada prekinete – verujte, radije bi da ih grmi, nego da ih neko pita „Šta glumiš danas?“
FILM, TV I SUJEVERJA? ITEKAKO!
Na setovima važe slična pravila:
Nikad ne slikaš poslednju klapu unapred.
Ne govoriš „to će biti lako“ – jer odmah bude 27. dublet.
Ako neko nosi istu garderobu iz „srećnog kadra“ – ne sme da je menja.
ZAKLJUČAK: DASKE SU SVETE – I POMALO LUCKASTE
Glumačka sujeverja nisu samo bapske priče – ona su deo pozorišne magije. Pomažu da se umiri trema, da se otera nesreća i da se napravi osećaj sigurnosti u svetu gde ništa nije sigurno – osim da će publika suditi na kraju.
Zato – ne reci „srećno“, reci „slomi nogu“, ne zviždi, ne izgovaraj M… i obavezno proveri da li ti je cipelica s leve strane.
