Смех дечији не можеш купити,
у продавницу ући и просто лупити
„Молим вас дечијег смеха једно кило“
То могуће није, нити је било
Кренуло је од случаја неког Тугомира,
што смех је дечији и то на кришке
тражио у млекари уместо сира
Неколико, одраслих је затим признало
да им је смеха одувек фалило,
а неколико се због тога и суду жалило
У жалби стајаше, да дечији смех је заразан јако,
али на одрасле, не прелази лако
Судија забринут до крајње тачке
рече – За то су криве две црне мачке
и још –Тако ми моје судијске ташне,
смејао се нисам од кад носим одела и машне
Ствар је завршила пред научним скупом,
По челу се лупнуше десном руком
и рекоше
-Тако нам буквара и школске клупе,
Ниво смеха са узрастом опада,
а ниво озбиљности све више спопада.
Закључак изведен
уз помоћ лупе и топле супе.
