(U dvorištu stoje dva namrštena sneška)
PISAC:
U dvorištu jednom
Situacija je teška,
Već duže vremena
Svađaju se dva sneška.
SNEŠKO 1.
Mene su napravili prvog
Ja sam im bitniji i mio,
Što bih od tebe
Sada to krio…
Gledaj me kakav sam
Lola sam pravi,
Šerpu su mi crvenu
Stavili na glavi.
SNEŠKO 2.
Mene su napravili
Da bi ti imao druga,
Usamljenost je teška
Ako je zima duga.
Što se tiče kape
Nataknuli mi šubaru,
Izabrali su dedinu
Onu staru.
SNEŠKO 1.
Meni su umesto nosa
Stavili šargarepu
To moju facu
Čini upečatljivu i lepu.
Osvrni se malo
Oko sebe,
Gledaj svoje
Obraze blede…
SNEŠKO 2.
Zašto se sa mnom
Upoređuješ stalno,
Zar je to lepo,
Zar je to normalno…
Samo smo nas dvojca
U ovoj snežnoj belini,
Nikoga nema
U našoj blizini.
Ti bi da se raspravljaš,
Ni oko čega,
Čudak si pravi
Napravljen od snega.
Pogledaj pahulje
Kako samo lete,
Rugaju ti se
Kao da si razmaženo dete.
Samo se duriš
Izmišljaš stvari,
Zaboravljaš da smo
Drugari stari.
SNEŠKO 1. (ljutito)
Pusti me jednom
Baš me tvoje društvo nervira,
Hoću samo
Malo mira…
SNEŠKO 2.
Ne brini, ćutaću,
Neka ti bude,
Tako prijateljstva
Znaju da se gube…
PISAC:
Zaćutali su dva drugara
Do kraja zime
Ni sami nisu znali
Šta su postigli time.
A usamljenost je obojci
Postala snežna i teška,
Tako se završila svađa
Između dva razmažena sneška
