Јутро, пролеће, цвет око мене,
чудесна радост прожима сву ме,
не слутим нигде са болом судар.
Наједном из драrе оближње шуме
потмуло одјекну за ударом удар.
Непозната ми птица нека
са уцветале вишње врха
одлете кући уз слутње зле.
Удар, па удар, и тад се скрха
грана и шумно паде на тпе.
Јутро, лролеће, цвет око мене,
ал` нешто радост одузе сву ми
и не осећам жеља ни нада.
Ко ли је јутрос умро у шуми:
да ли храсг стари ил’ јела млада?
