Таван крије старудије,
по тавану дете рије,
тумба корпе и кутије
– тражи чудне дрангулије.
Тако копа, цуња, шњура,
кад пронађе викне ура!
Из прашине дрангулија
као мало сунце сија.
На дну малог дечјег џепа
дрангулија светли лепа,
од ње нема већег блага,
добија се од ње снага.
Да се чува, трампи, крије
и сигурност да улије
– погодније ништа није
од чудесне дрангулије.
Паре нуде парајлије
од метала и хартије,
али ништа вредно није
једне личне дрангулије.
Колко вреди дрангулија
– То зна само дечурлија.
Дрангу, дрангу, дрангулија,
моме срцу најмилија.