Dragan Laković, velikan srpskog glumišta i pevač dečijih pesama, rođen je u Skoplju, 28. marta 1929. godine.
Igrao je u brojnim filmovima, televizijskim serijama i emisijama za decu. Zapažene uloge odigrao je u dramskom i serijskom programu Televizije Beograd, u kultnim serijama „Pozorište u kući“, „Vruć vetar“, „Ljubav na seoski način“, „Kamiondžije“, „Sedam plus sedam“… Najpoznatija dečija emisija koju je vodio bila je „Deco, pevajte sa nama“, u kojoj je učestvovao i hor „Kolibri“, a isto tako je bilo i značajno njegovo učešće u dečijoj seriji „Na slovo, na slovo“. Preminuo je iznenada, u svom domu u Beogradu, 31. maja 1990. godine.
Objavio je veliki broj gramofonskih ploča sa dečijim pesmama, na stihove Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića, a na muziku Aleksandra Koraća i Vojkana Borisavljevića. Zahvaljujući kompilacijama na kojima su sakupljene i objavljene, uz njegove pesme odrastaju i današnja deca.
Omiljena dečija pesma „Zakleo se bumbar“, u izvođenju Dragana Lakovića sa horom „Kolibri“ i horom Doma pionira Beograda, snimljena davne 1974. godine.
Preminuo je iznenada 31. maja 1990. godine u svom stanu od infarkta, spremajući se za predstavu koju je trebalo da igra tog dana. U znak sećanja na Dragana Lakovića, vrtić u Bloku 61 na Novom Beogradu dobio je ime po ovom umetniku.
Dragan je imao brata blizanca, Predraga Pepija Lakovića.
Predrag Pepi Laković bio je pet minuta stariji i dva kilograma lakši od svog brata blizanca Dragana. Jedva je preživeo, ali je nadživeo brata, od čije smrti se nikada nije oporavio. Za Dragana vezujemo njegov rad sa decom, dok je Predrag, iliti Pepi, ostao zagonetan umetnik, povučen i melanholičan, sve do samog kraja.
Iako su rođeni u Skoplju, ubrzo su se preselili u Beograd, gde su se školovali i nastavili svoj profesionalni život, posvećeni pozorištu i filmu.
Njegov brat blizanac Predrag je bio veliki boem, individualac, samotnjak i, kako su ga opisivali, povučeni sanjar i zamišljeni pecaroš sa Mrtve Tise. Predrag je bio klasni kolega Olivere Marković, Đuze Stojiljkovića i Vlaste Velisavljevića na tada prvoj klasi novoosnovane Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. Krajem četrdesetih je dobio nekoliko uloga u, tada avangardnom, Beogradskom dramskom pozorištu. Do kraja sedamdesetih, Laković je odigrao više od 40 uloga u televizijskim projektima. Publika ga najviše pamti po ulozi Koste Pavlovića, urnebesnog Bobinog ujaka iz Pariza u seriji „Bolji život“. Znamo ga i po filmovima „Majstori, majstori“, „Tango Argentino“, „Dom za vešanje“. Poslednja uloga mu je bila u filmu Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor“. Tu je tumačio rasejanog matičara, ali taj film nažalost nije završio.
Voleo je da se osami u svojoj skromnoj vikendici na Bisernom ostrvu, u blizini Čuruga. Tu, na Mrtvoj Tisi, je pecao, da bi 9. septembra 1997. otišao na pecanje i nikada se nije vratio. Njegovo beživotno telo su pronašli lokalni alasi.
