U snove dečje stane mnogo želja,
Za porodicu i ponekog prijatelja,
Mnogo radosti i osmesi koji dečja lica krase
Upornost i trud koji se nikada ne gase.
Moraš da budeš hrabar, da želiš jako,
Iako često ostvarenje želje nije lako,
Da se vineš u visine, mašti dodaš samo krila
I sam sebi na tom putu budeš dobra vila.
U avanturi neka te samo Sunce i duga prate,
Iako ti neki oblaci snove ponekad uskrate.
I ne zaboravi da uvek imaš sigurnu luku,
Nekoga da te ohrabri i pridrži za ruku.
Da ne odustaneš!
Da ne posustaneš!
Jer oduvek – Samo hrabri sijaju!
I samo uporni bitke dobijaju!
A nama velikima ponekad samo treba,
Da se kao deca vinemo do neba,
Da za tren sve majke, bake, strine i tete
Postanu jedno veliko dete.
A i dede, tate, pst! Tiho, tiše!
Te ozbiljnosti ponekad je previše!
Naučite od onih najmlađih do kojih vam je stalo,
Da budete neozbiljni i maštoviti barem malo.
I svi zajedno sanjajmo, radujmo se čudima,
Probudimo čaroliju i ono dobro u ljudima.
Neka vas vedar duh svakoga dana krasi
I neka se snovi, želje i mašta nikad ne ugasi
A kada je najlepši i najslađi san?
Noću, dok polako gasi se dan.
Tu u krevetu svako veče nova te avantura čeka
Da se sa šljokicama i zvezdanom prašinom vratiš iz daleka.
