Na nekom visokom stablu je pevao cvrčak. Lisica, u želji da ga pojede, smisli ovako: stade nasuprot stabla i poče da se divi njegovom pevanju, pa ga pozove da siđe jer je želela da vidi kolika je to životinja što tako snažno peva.
Prozrevši njeno lukavstvo, cvrčak otkide list i baci ga dole, a sam ostade da sedi na stablu.
Kada lisica pritrči, reče:
“Varaš se, draga moja, ako si pomislila da ću sići. Čuvam se ja lisica od onoga dana kada sam u lisičjem izmetu video cvrčkova krila.”
Tuđa nesreća uči oprezu razborite ljude.
