Наша драга сарадница, учитељица Јелена Поповић из основне школе „Вук караџић“ у Новом Саду, нам је до сада слала дивне песничке радове својих ђака, младих песника… Овога пута имамо задовољство да читамо лепе стихове саме Јелене Поповић везане за њену омиљену посластицу – чоколадну крофну. Пре него што нам је послала песму Јелена је проверила квалитет песме читајући је својим ученицима и добила је оцену 5! Уживајмо!

Свако јутро кад у школу пођем,
поред чика Перине пекаре насмејана прођем.
Питате се зашто? Открићу вам, није тајна,
за мој осмех крива је једна крофна сјајна!

С ужитком правим маштам кад ћу моћи
по крофницу чоколадну из школице поћи.
На сат гледам, до одмора минуте бројим,
учитељица ме опомиње да ликовни рад бојим.

Кажем себи: ,,Доста је! На часу пазити се мора,
пажњу не сме да ти одвлачи та мирисна, златна кора!“
Уозбиљих се истог трена и кист у руци поче да шара,
најлепша од свих ће бити насликана моја мама Мара!

И таман кад заврших, огласи се школско звоно,
а учитељица ће зачуђено: „Дете, шта је оно?!“
То питање ме као из дубоког сна трже,
па похитам ка изложби радова што брже!

Другари се слатко насмејаше јер промашена је тема,
насмејаног лица моје миле мајчице нема.
Она сласна крофна је поносно заузела мој рад,
такве нема цео Ниш, Београд и Нови Сад.

Петица ми измаче, међ оценама краљица права,
ал’ не марим пуно јер крофница је испала баш страва.
На велики одмор пожурих, до пекаре коју волим:
,,Чика Перо, дајте најлепшу, ону чоколадну, молим!“