У шумици на горици
живи љупко лане,
разиграно, врцаво,
име му је Цане.
Ујутру кад устане
прво вежбе ради,
салата за доручак,
баш се здраво храни.
Трчкара и врти се
низ зелено поље,
игра, пева, јури,
све до миле воље.
Ластавицу Милицу
задиркује стално,
јурца са другарима,
осећа се бајно.
Мамицу и татицу
грли сваки дан,
љубављу је обасјан
њихов шумски стан.
Тако нек` и остане,
то је живот прави,
Цане Лане у срцу
љубав вечно слави.
Милан Софронић, вероучитељ, Доња Борина; ОШ „Стеван Филиповић“, Радаљ; ОШ „Милош Гајић“, Амајић;
