Srela se uveče dva mrava, komšije u mravinjaku.
– Uh, što sam umoran, – reče prvi mrav – ceo bogovetni dan vukao sam komadić šećera, ali ga ipak nisam dovukao do kuće; morao sam ga ostaviti negde na sred puta.
– Tako, sigurno misliš na mrvice šećera koje je tamo na putu prosula neka devojčica? Ali zašto, ta bilo je puno sitnih komada.
– Da, ali ja sam počeo da vučem najveći.
– Ludo jedna, – reče drugi mrav – vidiš, a ja sam nosio samo sasvim male komade: idi da vidiš koliku sam gomilicu skupio! Naravno, ti želiš sve odjednom: tako ti i treba. Bar ćeš ubuduće znati kako se to radi!