Kao dečak desetogodišnjak, u mojim rodnim Hašanima, u Bosni, imao sam neobičnog ljubimca. Ne mogu ga nazvati kućnim ljubimcem, jer on u kuću nije ulazio. Živeo je u jednom žbunu u našem dvorištu i retko izlazio preko dana. Noć je bila njegovo vreme. Moj ljubimac je bio mali jež, koga sam, od milošte, prozvao Majuško, pričao je pisac.
Mnogo sam voleo Majuška i ljutio sam se na ukućane kad bi me uveče terali u kuću, a ja sam želeo da čekam da Majuško izađe iz svog skrovišta.
Mnogo sam voleo Majuška i bio sam veoma nesrećan kad je, jednog dana, nestao iz našeg dvorišta i nikad se više nije vratio.
Kasnije, kad sam već postao poznat pisac, rešio sam da deci ispričam priču o mom Majušku. Tako je nastala Ježeva kućica. Nadam se da će deca voleti Ježurku iz knjige, kao što sam ja voleo svog Majuška, završio je priču pisac…
Lilijana Ivanović
