Jednom su bogovi priredili zabavu na planini Olimpu. Svi su bili pozvani, osim boginje svađe. Nju nisu zvali, jer je uvek izazivala nevolje. Ali je ona čula za zabavu i smislila vrlo lukavu osvetu, zato što je nisu pozvali. Bacila je među goste na zabavi zlatnu jabuku, na kojoj je pisalo: „Najlepšoj“.
Odmah je nastala gužva, jer je svaka boginja smatrala da baš ona treba da dobije tu jabuku, dok na kraju nisu ostale tri boginje da se i dalje prepiru oko toga koja je najlepša. Hera, vrhovna boginja, Afrodita, boginja ljubavi i Atina, boginja mudrosti.
Niko nije mogao da odluči kojoj bi trebalo da pripadne jabuka i među njihovim pristalicama počeše da izbijaju svađe.
Najzad progovori Zevs, kralj bogova:
„Kako mi ne možemo da odlučimo koja je najlepša, moraćemo to da prepustimo nekom smrtniku da odluči. Potražite napolju nekog čoveka i neka on bude sudija“.
Tako se dogodilo da su jednog pastira, koji se zvao Paris, iz popodnevnog dremeža trgle tri prelepe žene. Dale su mu zlatnu jabuku i rekle mu da je preda najlepšoj. On je začuđeno gledao, dok su mu boginje prilazile, jedna po jedna.
„Ja sam Hera“, šapnu mu prva. „Izaberi mene i učiniću te najmoćnijim čovekom na zemlji“.
„Ja sam Atina“, tiho mu reče druga. „Izaberi mene, pa ću ti podariti bezgraničnu mudrost“.
„Ja sam Afrodita“, šaputala je treća. „Izaberi mene i najlepša žena na svetu biće tvoja“.
Paris dade jabuku Afroditi i boginje nestadoše. Izbor je bio rešen. Posle nekog vremena Paris je otišao u Spartu i tamo sreo Jelenu, ženu kralja Menelaja.
Za njega je ona bila najlepša žena na svetu i on ju je oteo i poveo u Troju.
