Duša moje duše
sanja oblak beli.
A njen osmeh slatki
dušu mi veseli!
Mali beli zeka,
tu mu društvo pravi –
od srca se smeje vencu
na zekinoj glavi!
A venac od perja
i beloga cveća,
snove joj ulepša,
pa je sreća – dvaput veća!
Mirna noć da bude,
anđeli na straži!
Jednom rukom ipak
Ruku svoje majke traži!
