Пре много година живела је, ако је веровати мојој баки, Добра Вила у својој царевини, крај неког језера. Она је од свих вила била најлепша и најмоћнија. Могла је сваког свог непослушног поданика да претвори часом у камен, у цвет, у звер, али је то ретко чинила: много је више волела да им прашта него да их кажњава, и зато је свима била драга.
Кад би који од њених поданика био болестан, одмах је слала виле из своје свите да га негују, а неки пут и сама ишла с њима. Када би требало да падне киша у њеној царевини, одлазила је под облаке да је доведе; а кад би требало да сине сунце, ишла би том великом господару свих звезда, да га замоли да сврати у њену царевину. Њој нико није могао ништа одбити.
Једино ју је мрзео суседни цар, Зли Вилењак, ако је веровати мојој баки. Кад год је могао да јој што напакости, он је то без милости чинио. Кад би благи ветар јужњак пошао с пролећа у њену царевину, Зли Вилењак би га силом зауставио у својој земљи, да би у царевини Добре Виле остао што дуже мраз. Ако би каква вила случајно залутала у његову земљу, одмах би заповедио својим поданицима да је убију. Нарочито је вребао оне виле и вилењаке за које је знао да их царица највише воли.
Највећа љубимица Добре Виле била је лепотица Руменка, њена сестричина. Али колико лепа, толико је и поносита била. Млади вилењаци су смели само издалека да јој се диве, иако су је многи толико волели, да би се радо њом оженили.
Други велики љубимац царичин био је вилењак Светлан, њен гласник. Он је увек пратио царицу када је одлазила у походе сунцу. Он једини, поред ње, могао је да дође близу сунца, а да не сагори, и да га гледа у очи, а да не заслепи.
Много је волела Добра Вила и младог вилењака Сиротана. Довела га је на двор кад му је умрла мајка. Сиротан је био врло несташан мали вилењак, пузио је вечито на дрвеће, пентрао уз високе стене, без икаквих лествица се пео на кров двора. Царица се често због тога љутила на њега, али му је на крају увек опраштала.
Царица је уживала да се воза по језеру, на месечини. Узимала је собом и Руменку. Вилењак Бродар их је по сву ноћ возио крај зелених обала тако тихо, да се чинило да чамац не гоне весла, него вуку зраци месечине. Једном су се тако царица и Руменка возиле до краја језера, чак до царства Злог Вилењака. Како је била ноћ, надале су се да их неће опазити: али је он случајно био омркнуо у лову и преноћио са свитом баш у шуми крај језера. Зли Вилењак им, разуме се, није могао ништа на зло учинити, јер су биле у свом царству; а и да је могао, није хтео, јер се одмах заљубио у Руменку онако загледану у небо и обасјану месечином. Зато је већ сутрадан са великом свитом пошао у царевину Добре Виле да проси њену љубимицу, ако је веровати мојој баки. Свити је строго заповедио да се лепо опходи са поданицима царичиним, да се не би Руменка уплашила и да би је некако приволео да се уда за њега.
Кад се кроз царевину прочуло да је Зли Вилењак пошао да проси царичину љубимицу, завладао је велики страх и жалост. Страховали су шта ће бити ако она не пристане да пође за њега, а ни сами нису желели да пристане. На царичином двору још је већа узбуна и страх био. Руменка је, чим је чула зашто Зли Вилењак долази, изјавила да не жели ни да га види, а камоли да се уда за њега, и отишла је да се шета по шуми. Ма колико да је знала шта очекује њену царевину због овога, Добра Вила је одобрила њен поступак; размишљала је само како то да каже Злом Вилењаку.
Видећи га после неколико часака где улази у дворану, устала је мало са свог престола, иако то царице никад не чине, и замолила да седне с десне стране до ње.— Твој гласник, царе, јавио ми је зашто долазиш, рекла му је она, али Руменка је врло млада и неће се удавати још десет година.
Зли Вилињак се овоме није надао, и мада је желео, полазећи у прошевину, да се покаже благ и добар, викну претећи:
— Или ће одмах поћи са мном, или објављујем рат твојој држави!
— Ја сам ти казала њену и своју одлуку, одговори поносито Добра Вила, а ти чини што знаш!
Рекавши ово, царица устаде опет с престола да би му показала да нема с њиме више шта да говори; а он сав гневан, викну своју свиту и као муња излете из дворца, опет претећи ратом.
И тако је и било. Зли Вилењак упаде још истог дана с војском у царевину Добре Виле. Собом је водио град, муње и громове. Сваки вилењак је сем тога имао у недрима по десет отровних змија и бацио их на непријатеља. Кад је царичина војска ово видела, обузео ју је ужас. Разумела је да се са таквим непријатељем не може борити. Зато је послала гласника пред Добру Вилу молећи да их претвори у дрвље и камење, јер је то боље него да падну у руке Злог Вилењака. Добра Вила покуша да охрабри своју војску. Позва у помоћ ветар северац, заповеди свом језеру да се излије из обала, али све то није ништа помогло, Зли Вилењак је надирао и још мало је требало па да опколи дворац. Тад Добра Вила горко заплака па позва Руменку, Светлана, Бродара и Сиротана и упита их:
— Волите ли више да паднете у руке Злог Вилењака или да вас претворим у биљке?
— Чини што знаш само нас њему не дај! — одговорише они падајући на колена.
— Руменка, најлепша моја љубимице буди краљица цвећа, — рече царица спуштајући јој руку на раме и из ње се створи дивна црвена ружа, прва на свету.
Царица затим загрли Сиротана па рече:
— Буди вечно млада зелена биљка и пружи се уз дрвеће и стење, као што си и за живота чинио.
И обави се око камена зелен бршљан, први бршљан на свету.
— Буди бели водени цвет, — рече тада царица Бродару, — тако ћеш увек пловити језером као и досад.
И створи се на језеру бели локвањ, први локвањ на свету, и заплови водом као мали чамац.
Најзад се царица окрете свом гласнику па рече:
— Буди цвет који ће вечно гледати у сунце. Твоје су очи навикле да гледају његову светлост.
И постаде сунцокрет, први на свету, и окрете одмах своје велико жуто око према сунцу.
А Зли Вилењак све ближе је долазио двору, те Добра Вила изађе пред своју војску и рече:
— Будите дрвље и камење и у свом зачараном сну сећајте се своје царице. Једног дана ћу вас опет можда повратити у живот из кога сада одлазите.
После овога одлетела је под облаке, одакле ће вероватно опет доћи да скине чини са свога царства, а негде, далеко крај језера остао је врт Добре Виле и у њему прва ружа, први бршљан, сунцокрет и локвањ. А Зли Вилењак немајући више с ким да ратује врати се као покисао у своју земљу, ако је веровати мојој баки.
