Возио Бачванин Грка у Пешту. Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дођу увече у крчму на конак, Грк рече Бачванину:
„Море, кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га зготовити, пак ћемо заједно јести.“ Бачванин радо пристане у тај ортаклук. Кад Грк зготови јагње, учини му се мало за обојицу, зато рече Бачванину: „Море, кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него ‘ајде да спавамо, па који лепши сан усни, онај сам нека поједе све.“
Бачванин пристане и на то, пак легне спавати. Пошто Грк заспи, Бачванин устане, пак узевши хлеба из своје торбе, метне гвоздењак с куваним јагњетом преда се и поједе све; па онда оставивши гвоздењак празан на своје место, легне и он те заспи.
Кад се Грк пробуди, он повиче Бачванину: „Еј, море, кочијашу! Устај, казуј шта си снио?“ Пробудивши се, Бачванин му одговори: „Ти си, господару, старији, ти си господар; казуј ти најпре.“
Онда Грк почне: „Ја сам снио где се отворило небо, па тамо седи Бог на престолу своме. То је тако лепо да се не може казати; па онда Бог спусти одозго велике мердевине, па зовне и мене да идем горе к њему. А ја онда уз мердевине ајде горе.“
„Стани, господару, доста је“, повиче Бачванин“.
„Ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислим да нећеш више амо ни доћи; па онда узмем те поједем све месо.“
„Шта море бре, повиче Грк поплашен, ја се шалим, море!“
„Богме, господару“, одговори Бачванин, „ти се шалио или не шалио, ја сам за истину примио“.
