Julija Gipenrejter je savremena ruska psihološkinja. Njeno istraživanje posvećeno je eksperimentalnoj psihologiji, porodičnoj terapiji i neuro-jezičkom programiranju
Julija Gipenrejter je napisala nekoliko knjiga posvećenih komunikaciji sa decom, pravilnom razumevanju i slušanju deteta. Donosimo vam njenih 20 saveta za roditeljstvo:
- Neposlušnost je jedino što dete može da se suprotstavi maltretiranju roditelja.
- „Problematična“, „teška“, „nestašna“ i „nemoguća“ deca, kao i deca „kompleksna“, „potunjena“ ili „nesrećna“ uvek su rezultat nepravilno razvijenih odnosa u porodici.
- Bezuslovno prihvatiti dete znači voleti ga ne zato što je lepo, pametno, sposobno, odličan đak i tako dalje, već samo tako, samo zato što jeste dete i što je tu!
- … što se dete više grdi, to mu je gore. Zašto se ovo dešava? Jer vaspitanje deteta uopšte nije trening. Roditelji ne postoje da bi kod dece razvijali uslovne reflekse, pišeStil.
- Što se roditelji češće ljute na dete, grde ga, kritikuju, ono brže dolazi do generalizacije: „Ne sviđam im se“.
- …disciplina dolazi nakon uspostavljanja dobrih odnosa sa detetom, nikako pre njih.
- Ne mešajte se u rad deteta, ako ono ne traži pomoć. Svojom neintervencijom obavestićete ga:
„Naravno, ti to možeš!“… Druga stvar je ako je naišao na ozbiljnu poteškoću koju nije mogao da savlada. Tada pozicija neintervencije nije dobra, može samo da donese štetu.
- Ako je detetu teško i spremno je da prihvati vašu pomoć, obavezno mu pomozite. Pri tome, uzmi na sebe samo ono što on sam ne može, ostalo prepusti njemu; kako dete savladava nove radnje, postepeno ih prenosite na njega.
- Ličnost i sposobnosti deteta razvijaju se samo u aktivnostima kojima se ono bavi svojom voljom i sa interesovanjem.
- Tinejdžerska moda je kao boginje – teško je kad se pojavi, ali kasnije shvatite da to svako dete mora da preleži.
- Dozvolite svom detetu da se suoči sa negativnim posledicama svojih postupaka (ili nečinjenja). Tek tada će odrasti i postati „svestan“.
- Seješ delo – žanješ naviku, poseješ naviku – žanješ lik, poseješ karakter – žanješ sudbinu! Možete izraziti svoje nezadovoljstvo pojedinačnim postupcima deteta, ali ne i detetom u celini.
- Možete osuditi postupke deteta, ali ne i njegova osećanja. Nezadovoljstvo postupcima deteta ne bi trebalo da bude sistematično, inače će se razviti u odbacivanje njega.
- Nepoželjno ponašanje deteta je normalna reakcija na abnormalne uslove života.
- Stroga majka je emotivno ograđena od deteta, bar se ono tako oseća.
- Neka vaše dete bude ono što jeste. Ne guraj ga stalno. Ne uči ga. Ne drži mu predavanja. Ne pokušavajte da ga uzvisite. Ne terajte ga da uradi bilo šta!
- Nije li manje poznato da posmatranje toka sopstvene aktivnosti ometa ovu aktivnost, ako ne i potpuno uništava? Prateći rukopis, možemo izgubiti misao; pokušavajući da izražajno čitate– prestanete da razumevate tekst.
- Samospoznaja i samoobrazovanje je prva dužnost roditelja i nastavnika ako tvrde da odgajaju dete. Bez ovog ličnog rada, umesto da dete uvede u kulturu, oni ga opterećuju sopstvenim problemima.
- U svim slučajevima kada je dete uznemireno, uvređeno, neuspešno, kada je povređeno, postiđeno, uplašeno, kada je prema njemu postupano grubo ili nepravedno, pa čak i kada je veoma umorno, prvo treba da mu date do znanja da znate za njegovo iskustvo (ili stanje), da ga „čujte“.
- Ne zahtevajte od deteta nemoguće ili teško. Umesto toga, pogledajte šta možete promeniti u vezi sa životnom sredinom.
