Ako ste nesrećni, nikada nećete moći da izgradite odnos sa svojim detetom tako da ono bude srećno. Mihail Labkovski govori o jednostavnim i važnim stvarima koje često zanemarujemo, pokušavajući da vaspitamo dete.
- Ako ste nesrećni, nikada nećete moći da izgradite odnos sa svojim detetom tako da ono bude srećno. Ali ako su roditelji srećni, onda ne moraju ništa posebno da rade.
- Mnogi ljudi misle da je s njima, kao roditeljima, sve u redu i da samo njihova deca imaju problem. Iznenade se kada dvoje potpuno različite dece odraste u istoj porodici: jedno je puno samopouzdanja, uspešno, odličan učenik, a drugo je iskompleksirani gubitnik, koji stalno kuka ili je agresivan. To znači da su se deca u porodici osećala drugačije, i da neko od njih nije imao dovoljno pažnje. Neko je bio osetljiviji i ljubav mu je bila potrebnija, a roditelji to nisu primetili.
- Voditi računa da dete bude obučeno i nahranjeno to je – briga, to nije vaspitanje. Nažalost, mnogi roditelji veruju da je briga dovoljna.
- Kako komunicirate sa detetom u detinjstvu, tako će se ono prema vama odnositi u starosti.
- Škola ne treba da podučava toliko o matematici i književnosti, koliko bi trebala o samom životu.
U školi nije toliko važno steći teorijsko znanje koliko praktične veštine: sposobnost komunikacije, izgradnja odnosa, biti odgovoran za sebe – svoje reči i postupke, rešavati svoje probleme, pregovarati, upravljati svojim vremenom … Naime te navike pomažu da se osećate sigurno kad odrastete I počnete da zarađujete za život.
- Ako u osnovnoj školi vaše dete nije u stanju da se nosi sa programom, ako morate mnogo vremena da sedite sa njim nad lekcijama – problem nije u detetu već u školi. Menjajte školu!
Teško – ne znači bolje! Dete ne treba preopteretiti, pokušavajući da se odradi program koji su sastavili pedagozi. U prvom razredu izrada domaćeg zadatka treba da traje od 15 do 45 minuta.
- Džeparac bi trebalo da dajete detetu od šeste godine.
Ne veliki, ali redovno izdvajati iznos kojim on sam upravlja. I veoma je važno da novac ne postane oruđe za manipulaciju. Nema potrebe da kontrolišete na šta ih dete troši i da iznos džeparca stavljate u zavisnosti od njegovog akademskog uspeha i ponašanja.
- Dete treba da oseti da su roditelji dobri, ali jaki ljudi.
Takvi koji ga mogu zaštititi, mogu mu nešto zabraniti, ali uvek postupaju u njegovom interesu i što je najvažnije, neizmerno ga vole.
- Ja sam protiv stalnog nadzora.
Dete treba da bude sigurno da je u porodici voljeno, poštovano, da računaju na nega i da imaju poverenje u njega. U tom slučaju neće upasti u ” loše društvo” i izbeći će mnoga iskušenja, kojima ne mogu da se odupru njegovi vršnjaci sa napetom situacijom u porodici.
- Vaspitavanje ne znači objašnjavanje kako treba živeti. To ne funkcioniše.
Deca se razvijaju samo po analogiji. Šta se može, a šta ne može, kako treba i kako je bolje postupiti, deca ne shvataju iz reči roditelja, već isključivo iz njihovih postupaka. Jednostavno rečeno, ako otac kaže da je loše piti, a sam pije – postoji velika verovatnoća da će njegov sin biti alkoholičar. Ovo je najočigledniji primer, da suptilne stvari deca primećuju i usvajaju jače.
- Razgovarajte sa decom o životu uopšte, a ne o tome kako treba živeti. Ako roditelj može samo da razgovara sa detetom samo o problemima, on ima problem.
12. Nije potrebno živeti živote svoje dece, odlučivati u njihovo ime šta će raditi, a šta ne, rešavati njihove probleme umesto njih, vršiti pritisak na njih svojim ambicijama, očekivanjima, uputstvima. Ostarićete, kako će onda oni živeti bez vas i vaših smernica?
