Da li ste znali da je Uskrs najveća potraga na svetu? Ne za blagom, ne za čokoladom (mada i to bude usput), već – za jajima! Uskršnja jaja šuškaju po travi, kriju se iza jastuka, u cipelama, u šerpama, pa čak i u fiokama sa čarapama. Neka su čokoladna, neka plastična puna iznenađenja, a neka prava, skuvana i obojena u stotinu boja!
Ali odakle potiče ovaj običaj? Ko je prvi došao na ideju da farba jaja, i šta zečevi imaju s tim?
JAJE – SIMBOL ŽIVOTA I RADOSTI
Običaj farbanja jaja datira još iz davnih vremena. Još su drevni Persijanci poklanjali jaja u proleće kao simbol novog života i rađanja prirode. Hrišćani su kasnije preuzeli ovaj simbol za Uskrs, kao znak Hristovog vaskrsenja – života koji pobeđuje smrt.
U Srbiji se najviše farba na Veliki petak, a prvo obojeno jaje se zove „čuvarkuća“ – ono se ne jede, već se čuva do sledeće godine, da štiti dom i ukućane. Najčešće se farbalo u crveno, simbolizujući Hristovu krv, a za bojenje su korišćene prirodne boje – ljuske crnog luka, cvekla, kopriva, borovnica, orahova ljuska…
KAKO JE BILO NEKAD?
Sećate se onih dana kada se cela kuća pretvori u malu farbaru? Mama kuva jaja, deca brišu ljuske od luka, baba donosi one stare čarape sa rupicama (idealne za jaje s listićem deteline), a tata… pa, tata najčešće pravi test čvrstoće jajima, sve dok ne pobedi sve ukućane.
U nekim krajevima su se jaja ostavljala u gnezdu da ih „zeka“ donese, dok su drugde deca ujutru na Uskrs trčala po dvorištu tražeći „skrivene poklone“.
A U SVETU?
U Americi i Britaniji se deca igraju „egg hunt“ – lov na jaja! U parkovima i baštama kriju se čokoladna jaja, a mališani sa korpicama trče i viču: „Našla sam jedno!“ (a ponekad ga i pojedu pre nego što ga pokažu).
U Nemačkoj se jaja kače na grane kao ukrasi, dok u Grčkoj postoji takmičenje u tucanju jajima, slično našem – pobednik je onaj kome jaje ostane celo!
ZEKA – NE TAKO STIDLJIVI GOST USKRSA
A šta je sa zekom? Pa, zečevi su simbol plodnosti i proleća u mnogim kulturama. U nemačkoj tradiciji, „Osterhase“, tj. Uskršnji zeka, nosi jaja dobroj deci. On se kradom šunja po travi, ostavlja jaja u gnezdima i beži pre nego što ga neko vidi.
Danas zeka ima svuda: na čestitkama, u pričama, kao plišana igračka, pa čak i kao čokolada! Ipak, niko ne zna kako uspe da donese toliko jaja bez ijednog ranca. Tajna je, verujemo, u magiji Uskrsa.
A DANAS?
Danas imamo sve – i prirodne boje i gotove boje u kesicama, nalepnice, šablone, voskove, glitere i čak UV svetleće boje! Jaja mogu da budu jarkocrvena, zlatna, šarena kao duga, sa osmehom, tufnama, zvezdicama… A najlepša su, naravno, ona koja deca sama ukrase. 💖
U vrtićima i školama se organizuju radionice, takmičenja, priredbe, a u porodicama se smeje, boji, tucaju jaja i – jede ruska salata.
DA LI STE ZNALI?
Najstarije farbano jaje pronađeno je u Egiptu i staro je više od 2.000 godina! Bilo je ukrašeno prirodnim bojama i složenim šarama.
Prvi zeka koji je nosio jaja pojavio se u Nemačkoj još u 17. veku. Zvali su ga Osterhase, a deca su mu ostavljala šargarepu kao zahvalnicu!
Ljuske crnog luka su najpopularniji prirodni način za bojenje jaja u Srbiji – daju toplu, crvenkastosmeđu nijansu.
Najskuplje uskršnje jaje na svetu je Faberžé jaje iz Rusije, ukrašeno zlatom i dijamantima. Vredno je više od 30 miliona dolara! (I ne može da se tuca!) 😄
U Finskoj i Švedskoj deca se za Uskrs oblače kao „veštice“, idu od vrata do vrata i poklanjaju crteže u zamenu za slatkiše.
Rekord u najdužem nizu jaja u Japanu iznosi preko 88.000 obojenih jaja poređanih jedno za drugim! To se zove ozbiljna potraga!
Deca su najbolji umetnici – nauka je dokazala da mališani do sedme godine koriste više nijansi i maštovitijih kombinacija boja od odraslih. Zato: četkicu u ruke i pravac – jaja!
ZAKLJUČAK (ILI PORUKA IZ JAJA):
Uskrs je vreme radosti, igre, porodičnog okupljanja i stvaranja uspomena. Neka vaše jaje bude najčvršće, vaš zeka najslađi, a potraga za osmehom – uspešna!
Srećan Uskrs od ekipe KEREFEKE!
