Целу ноћ је падао крупан снег,
прекрио кровове, долине, брег.
До јуче беху зелене јеле,
јутрос су и оне оседеле.
Све је одевено у венчано бело,
околна брда и под њима село.
Кровови под снегом срамежљиво вире,
оџаци се диме к`о код воза ћире.
Деца су помодрела, снегу се радују.
Праве Снешка Белића, успут се грудвају.
Смрзле им се руке, ал` се свако смеје
топли чај ће ноћу све да их угреје.
