Одлучио мишић Тоша да се жени
и да свој живот из корена промени.
У помоћ позва свог друга јежа
и вицкастог комшију пужа.
Вели њему другар јеж –
да би те свака мишица хтела
на косу стави мало гела,
желеће те чак и мишица Јела.
На све то дода комшија пуж –
да би мишици Јели био муж,
мораш као и ја саградити кућу
за своју Јелу, жену будућу.
Мораш сирић делити на пола,
љубав и доброту, све сем бола,
купити нека добра кола
и букет мирисних гладиола.
Манире мораш напамет научити
лепим је прстеном заручити,
кад ти „ДА“ каже мишица Јела
требаће ти одело, њој хаљина бела.
Кренуо је по мишицу своју
све што рекоше било је на броју,
на коси гел, одело и добра кола,
у руци букет мирисних гладиола.
Кад је стигао пред Јелину кућу
да запроси своју жену будућу,
из руке му испаде цвеће,
у љубави он нема среће.
Низ лице се сузе котрљају
сад је Јела у туђем загрљају,
срце му се стеже од боли
његова драга другога воли.
