Devojčica mnogo znam.
Ako neka bude htela,
ceo svet ću da joj dam,
i dalje do kraja sveta
na pedeset puškometa:
bar još dva-tri sela.
Kupiću joj šal od svile
da ga vetar zatalasa.
Slomiću je kroz aprile
rukom oko pasa.
Ja sam vašar. Eto šta!
Ja sam tristo čuda.
Muzika sam. Gužva. Smeh.
Vrteška. I luda.
Sve ću zbog nje da proćerdam.
Što će meni svet na dar.
Kupiću joj jeftin đerdan
i minđuša par.
Biće jutra mokra, rosna,
opečena od proleća.
Na dlan njiva žut i pljosnat
prosuće se sreća.
Pa ću tako lud da gorim,
da se pesmom niz drum javljam,
da se nikad ne umorim
od neba i zdravlja.
