U malom selu pored reke živeo je pas po imenu Reks. Bio je snažan, pametan i, najvažnije, veran svom prijatelju Luki, dečaku koji ga je odgajio još dok je bio štene.
Svuda su išli zajedno – po livadama, kroz šumu, čak i do pijace. Reks je uvek veselo mahao repom i pazio da Luka ne zaluta.
Ali, kako je Luka rastao, sve je više vremena provodio sa društvom i igricama. Reks je često ostajao sam ispred kuće, čekajući da ga neko pozove na igru ili šetnju.
Jednog dana, Luka je otišao da se igra kraj reke i nesrećno se okliznuo. Upao je u hladnu vodu i počeo da doziva upomoć. Čulo ga je samo jedno uvo – Reksovo.
Bez razmišljanja, Reks je potrčao, skočio u reku i izvukao Luku na obalu.
Tada je Luka shvatio: pravi prijatelj nikada ne zaboravlja, čak i kada ga ti zaboraviš. I od tog dana, Luka više nikada nije ostavljao Reksa samog.
POUKA:
Pravi prijatelji nas nikada ne ostave – zato i mi treba da budemo uz njih.
